Тетовирање – модерни ризик

Сврстани су у исту групу послова са астролозима, брачним посредницима, организаторима пратњи и чистачима ципела. Многи раде непријављено или се региструју као козметички салони и удружења. Њихов рад је изузетно популаран и скуп. Тетовирање постоји хиљадама година, кожа се трајно обележава убризгавањем производа који се састоје од боја и помоћних састојака. Али материјал са којим раде, како сами кажу, нису сигурни да ли је потпуно исправан. Инспекција не проверава ни њихов рад ни оно чиме раде. Важни су и услови у којима се тетовирање ради – ако нису одговарајући пре свега хигијенски, може да дође до озбиљних здравствених последица.

Тату артисти у Србији се од почетка двехиљадитих боре за законску регулацију.

– Залагали смо се да се у закон уведу услови под којима може да се отвори тату студио и да имамо делатност у привредном регистру – рекао је Борис Младеновић, тату мајстор.

У Србији нема забрана које се тичу боја за тетовирање, за разлику од појединих европских земаља које су забраниле употребу једне нијансе црвене боје. Код нас неки купују те боје чак и са непроверених иностраних сајтова. Оне које улазе у нашу земљу су, према речима Младеновића, тестиране у земљама произвођача, а по уласку у Србију пролазе насумично тестирање. Насупрот професионалним бојама, оне које се купују на сајтовима нису тестиране.

Тату студији регулисани су Правилником о посебним санитарним условима које морају да испуне објекти у којима се пружају услуге одржавања хигијене, неге и улепшавања лица и тела, док су материјали утврђени Законом о предметима опште употребе, а за њихову исправност надлежно је Министарство здравља које надзор врши посредством санитарних инспектора.

Тату делатност, како је објаснио Озрен Словић, адвокат, наш законодавац још није препознао као професију „због чега остаје за многе ствари нерегулисано подручје”. Као додатни проблем истиче то што не постоји званично сертификационо тело које би тату мајсторима омогућило да добију формално усавршавање.

– Самим тим не постоје и никакве гаранције нити контролна тела за сам квалитет рада тату мајстора и квалитет материјала који се користе у раду – рекао је адвокат.

За разлику од наше земље, у Великој Британији и САД није могуће бављење тетовирањем и отварање салона без лиценце.

Тату мајсторима у главном граду велики проблем представљају артисти који су дошли из Русије и почели да раде у изнајмљеним становима.

– Београд је преплављен руским илегалним тату мајсторима, а код нас такође има доста и турских тату мајстора. Код њих се заказује на „Инстаграму”, не знамо ни шта раде ни са којим материјалима. То је и здравствени проблем – рекао је Младеновић, који се тетовирањем бави 32 године.

Неадекватно тетовирање носи са собом здравствене последице па се тако преко нестерилисане опреме могу пренети бројне болести, попут хепатитиса Б и Ц, ХИВ-а, а може довести до инфекција, алергија и прекомерног раста ожиљног ткива.

– Тетовирање је генерално поуздано јер убоди игле не пробијају испод нивоа коже. Међутим, уколико га раде аматери, ризично је и опасно по здравље. То је ипак траума коже и због тога не треба одједном захватити велику површину – казала је докторка Радмила Шехић.

Упркос веровању да је тетовирање лети опасно, Борис Младеновић је истакао да то није истина.

– Тетовирање лети је у реду, људи могу нормално да ходају улицом, али не треба да се сунчају или иду у соларијум. Купање у мору или базену требало би избегавати седам до десет дана после тетовирања да се рана не би инфицирала – рекао је тату мајстор.

Цене се формирају на основу величине тетоваже, места на телу и утрошеног времена.

– Почетне цене разликују се од студија до студија, крећу се од 50 до 100 евра. Тетовирање целе руке може да кошта од 2.000 до 12.000 евра, зависно колико сесија се ради. У принципу једна траје четири до пет сати – казао је Младеновић и објаснио да се у свету наплаћује сатница, али код нас не јер су се у нашој земљи тату мајстори сусретали са оптужбама како намерно раде спорије да би више наплатили.

У периоду од пре неколико хиљада година, тетоваже су, како је објаснио др Милош Ничић, културолог са Факултета политичких наука, биле у вези са одређеном заједницом и оне су биле симболичке, ритуалне, и њима се означавао положај и статус.

– У том периоду тетоважа је имала одређену функцију. У 20. веку биле су део различитих група које су се супротстављале доминантним токовима политике, културе, економије. Дуго деценија је тај пежоративни, негативни аспект тетоваже био везиван за опасне групе и виђене су као нека врста претње и самим тим бивају забрањене – објаснио је Ничић.

Данас су тетоваже постале мода, а до тога је дошло јер су оне, као и већина ствари из поткултура „инкорпориране  у широки спектар потрошње у оквиру доминантне културе”.

– Поцепане фармерке носили су панкери, а у року од 15 година их налазимо у рафовима мултинационалних компанија. На исти начин дошло је до промене погледа на тетовирање, прво кроз губитак пежоративног дела, а на другом месту оне губе ознаку отпора и постају једна од многобројних пракси потрошње – објаснио је Ничић и истакао да је овом процесу допринела и „селебрити култура”, односно то што све већи број јавних личности има тетоваже.

– То постаје део једног општеприхваћеног изгледа. Ствари у вези са идеалним, односно пожељним изгледом су се промениле од када имамо друштвене мреже. Данас је тетовирање више индивидуално него што је то било раније јер се пре тетоважа јасно везивала за одређену групу – навео је Ничић.

Реч слобода, крст и авион су тетоваже које је урадила Јулијана Божовић и оне, иако су универзални симболи, за њу имају лично значење.

– Највише уживам у путовању, тежим слободи и верујем у Бога, то је део мене и никада се нећу покајати због тетоважа. Најбитнији ми је стил, идеалног артиста сам нашла у Новом Саду, иако сам из Београда. Није ми важна цена, него да то буде баш онако како сам замислила јер то треба да носим цео живот – објаснила је двадесетдвогодишња Јулијана.

За разлику од ње, Александар Станковић чекао је четрдесету годину за израду прве тетоваже.

– Желео сам то и доста раније, али нисам до тада нашао тату мајстора који ми је изгледао сигуран. Она коју сам урадио има симболику и скривена је – рекао је Станковић и истакао да никада није размишљао о уклањању тетоваже.

Приликом избора тату мајстора најважније је, како је истакао Борис Младеновић, да студио буде чист, опрема стерилисана, и да кад до тетовирања дође, артист пред муштеријом отвори иглу. Тату мајстори, односно салони могу да, како је објаснио Озрен Словић, посредством осигуравајућих кућа уговоре осигурање од професионалне одговорности.

– То осигурање односи се на правну одговорност у случају неког стручног пропуста, на телесно оштећење, здравствено, наруженост итд. На тај начин ће тату мајстори поспешити своју услугу, клијентима обезбедити сигурност, а себе обезбедити финансијски – истакао је Словић.

Тату студио и брачно посредовање

У Србији је могуће регистровати тату студио у Агенцији за привредне регистре шифром делатности 96.09 која обухвата активности студија за тетовирање и пирсинг, али и извођење астролошких и спиритистичких сеанси, услуга збрињавања кућних љубимаца, брачног посредовања, као и дела чистача ципела и лица за наплату паркинга. Упркос намени ове шифре, тату студији се често пријављују и под другим делатностима, као удружења или фризерски и козметички салони.