Недеља, 27.04.2025. ✝ Верски календар € Курсна листа

Прича о несталим романима Иве Андрића

Наш чувени нобеловац имао је намеру да пише роман о звонима, помно је проучавао српски римокатолички покрет, а у заоставштини Иве Андрића налази се 500 библиографских јединица о звонима
(Видео исечак)

Дело интригантног наслова „Тајна испод мртве мачке“ са поднасловом „Прича о несталим романима Иве Андрића" после десетогодишњег истраживања и прикупљања обимне грађе коначно је стигло до читалачке публике.

Познати адвокат, новинар и писац Предраг Т. Савић из Београда написао је узбудљив причу, за коју сам каже да је нешто између романа, есеја, драме и психолошког трилера о нобеловцу Иви Андрићу. Књига је објављена као заједнички је издавачки подухват „Народне просвете“ и „Филипа Вишњића“.

У кући Иве Андрића у Херцег Новом за 20. јул заказана је промоција овог необичног романа. На представљању књиге, поред аутора говориће и др Милорад Вукановић, председник Српско националног вијећа из Дубровника, професор Жељко Комненовић председник Општине Тиват и Дејан Мастиловић, директор ИК " Филип Вишњић".

Текстове из књиге читаће Ненад Хаџи Маричић, стални члан Драме Народног позоришта у Београду. Три дана касније 23. јула промоција књиге одржаће се и у Галерији Музеја Херцеговине у Требињу.

На питање зашто је рад на овом специфичном, интригантном и узбудљивом делу трајао толико дуго, Предраг Савић, одговара да се идеја о писању овог дела родила се још пре двадесетак година

„У разговору са двојицом, сада покојних предивних људи и стручњака енциклопедијског знања -  Слободаном Милеуснићем, управником Музеја СПЦ и Синишом Димитријевићем, редитељем и публицистом, сазнао сам да је Иво Андрић, имао намеру да пише роман о звонима, као и да је помно проучавао српски римокатолички покрет."

Савић појашњава да је 2014. године дошао у посед  списка од 500 библиографских јединица о звонима који се налази у заоставштини Иве Андрића у Историјском архиву САНУ.

„Почео сам да проучавам ту библиографију. То је на крају прерасло у пијанство срца и преокупацију. Почео сам и да скупљам звона, тако да данас имам и завидну колекцију. Паралелно сам проучавао Србе римокатолике, и чак успео са Сашом Недељковићем да напишем две историјске студије о дубровачким Србима. На том истраживачком  послу успео сам пронађем и простора за моју адвокатску струку и да рехабилитујем Андрићевог пријатеља др Мату Грацића, заборављеног великана и челника Срба римокатолика из Дубровника," наводи Савић и истиче да је прикупио више хиљада извора, књига, студија, новинарских текстова, научних радова, интернет страница, ТВ емисија…

"И заиста ми је требало много времена да то уобличим у коначну  форму" каже он и истиче да су му у писању романа посебно помогла сазнања сакупљена из дела Мирослава Караулца, Жанете Ђукић Перишић, Јована Рукавине, Радована Поповића, Слободана Грубачића, Миљана Глишића и многих других.

Кроз разговоре са Андрићевим пријатељима, савременицима, политичарима, полицијским иследницима, знаним и незнаним личностима, аутор нам открива до сада непознате детаље из живота Андрића, његове ставове, страхова и дилеме, посебно у периоду непосредно после Другог светског рата. То је време почетка комунистичке владавине, која је обележена масовним ликвидацијама, посебно српске предратне интелектуалне елите.

Из прегршти историјских података сазнајемо како се због Степинца и усташких злочина у Јасеновцу Иво Андрић одрекао римокатоличке вере, али и најсуровије детаље о ликвидацијама и прогонима из доба револуционарне правде, када је комунистичким неистомишљеницима живот висио о концу.

Кроз овај необичан роман дефилују: грофови Иво и Лујо Војиновић, Мато Грацић, Марко Мурат, Анатолиј Ивановић, Светозар Ћоровић, Антун Фарчић, Виктор Новак, Стеван Мољевић, Нико Бартуловић, Марко Ристић, Исидора Секулић, Бела Павловић, Димитрије Митриновић, Владимир Ваухник, Бранко Лазаревић, Рафаел Лемкин, Лудвик Хиршфелд и десетине других познатих личности.

На крају Предраг Савић, наглашава да ће захваљујући истрајном раду на прикупљању историјске грађе о Андрићу, ускоро светло дана угледати ново остварење:

„У питању је историјска студија са политичким портретима Иве Андрића, Ива Бартуловића и Владимира Ваухника. На овом пројекту радим заједно са великим истраживачем и неприкосновеним познаваоцем историје Николом Милованчевим, из Љубљане".

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.