Субота, 14.06.2025. ✝ Верски календар € Курсна листа

Три године и две милијарде динара за обнову Историјског музеја Србије

Реч је о реконструкцији зграде бивше Главне железничке станице на Савском тргу у коју ће бити пресељен музеј са Трга Николе Пашића
Потпис: Објекат компликован за реконструкцију због старости и начина градње пре 140 година Фото А.Васиљевић

Зграда бивше Главне железничке станице на Савском тргу требало би да постане нова и стална адреса Историјског музеја Србије 2027. године. До тада би морала да буде окончана њена реконструкција, адаптација и санација за коју је тендер отворен до 16. августа. Тада ће бити познато коме ће посао бити додељен, односно ко ће бити извођач радова. Инвестиција ће износити око две милијарде динара, а финансираће се из државног буџета, јуче је за Танјуг рекла Душица Бојић, директорка Историјског музеја Србије, и додала да је објекат компликован за реконструкцију због старости и начина градње пре 140 година.

– Нема праве темеље, а уз то смо пронашли и бројне тунеле, лагуме и подрумске просторије. Због тога је процена да ће адаптација и уређење објекта, без музејског мобилијара, трајати три године и коштати око две милијарде динара – истакла је Бојићева.

Обнова фасаде и крова тог здања, споменика културе од великог значаја, окончана је пре четири године. Одлуком Владе Србије из новембра 2020. зграда старе станице у Савском амфитеатру кроз коју возови не пролазе од 2018. додељена је Историјском музеју Србије, основаном 1963. године, који ће се у тај објекат после преуређења ентеријера преселити са Трга Николе Пашића. И добити модеран простор од 6.000 квадратних метара у Београду на води.

– Од тих 6.000 квадрата, око 3.000 ће бити само музејска поставка, док ће се спољна површина простирати на 8.000 квадрата – навела је директорка Историјског музеја Србије.

Пресељење комплетне поставке у нову зграду практично ће значити, како је рекла, да су се „скућили на једном месту”, наводећи да је за сада уређен плато испред новог музеја, а очекује се да буде сређен и са задње стране, где су се налазили колосеци на бившој Главној железничкој станици.

– Надамо се да ће и то врло лепо да изгледа. Највероватније ћемо позади имати локомотиву са два вагона, којима ћемо моћи да испричамо причу о Србији и Југославији, односно о Првом и Другом светском рату. Тако ће посетиоци бити у прилици да виде и оно што не можемо да изложимо на тренутној адреси – навела је Бојићева.

Она је нагласила да Историјски музеј има више од 45.000 веома вредних предмета који ће бити изложени на новој адреси. У једном делу, како је казала, биће поставка која се односи на период од Рима до неолита, а у другом до 19. века, док ће на спрату бити изложени артефакти из 20. века.

Музеј ће на новој локацији имати и Краљев и Титов салон који су предвиђени за тематске поставке. У делу зграде где је некада био перонски пролаз биће направљена мултифункционална сала за организовање разних тематских поставки, промоција и других активности.

Говорећи о будућности музеја на новој адреси, Бојићева очекује да ће пресељењем доћи до раста броја посетилаца и да ће, уз друге установе културе које ће се према плановима наћи у том делу града, велики број културних садржаја „бити у једној линији”.

 

Коментари1
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Gustav Floberka
Pitanje je zašto se ne razmišlja o "ukopavanju" spomenika Nemanji tako da šlem bude ispod, a Nemanja na nivou platoa. Podrazumeva se da mora da se građanima obezbedi pristup podzemnom delu. Ovako kako je postavljen, spomenik je ubedljivo previsok za tu lokaciju.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.