Кон­тро­ла кли­ма у пре­во­зу

Ауто­бус на ли­ни­ји 84 ју­че ра­ни­је по под­не, фи­но рас­хла­ђен, без гу­жве, ла­га­но је во­зио из прав­ца Зе­му­на до свог од­ре­ди­шта на Зе­ле­ном вен­цу. На јед­ној од ста­ни­ца ушла је же­на у пла­вој ма­ји­ци са кач­ке­том на гла­ви. Кон­тро­лор­ка, по­ми­сли­ше пут­ни­ци и не­ки од­мах при­пре­ми­ше мо­бил­не те­ле­фо­не, кар­ти­це... Али, она је са­мо по­диг­ну­те гла­ве у прав­цу кро­ва ауто­бу­са гле­да­ла око се­бе, за­пи­си­ва­ла не­што у ма­ли но­тес, ср­дач­но по­здра­ви­ла пут­ни­ке и кре­ну­ла до во­за­ча. Ра­до­знал­ци ко­ји су се­де­ли на пред­њим ме­сти­ма ма­ло се на­пре­го­ше, али су чу­ли кад је ре­кла мај­сто­ру за во­ла­ном да кон­тро­ли­ше рад кли­ма. Са­мо је крат­ко про­ко­мен­та­ри­са­ла да је у ауто­бу­су у том тре­нут­ку би­ло 19 сте­пе­ни. Опет је не­што за­пи­са­ла и на пр­вој сле­де­ћој ста­ни­ци иза­шла.