Уторак, 07.12.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа

Солунац навијао за маршала

Солунци Живојин Лазић и Михајло Паскуљис Ђорђевић Греко на 60-годишњицу пробоја Солунског фронта (Фотодокументација „Политике”)

Сликар Милован Видак, припадник најужег језгра „Медијале”, један од њених оснивача, говорио је да лепршање крила неког лептира у Кини производи таласање чије би се последице неким непостојећим суперосетљивим инструментима, какве човек сигурно никада неће конструисати, могле установити и на Новом Београду.

У Ослу тог дана свакако није крилима залепршао лептир, али је Нобелов комитет саопштио име Мартија Ахтисарија, добитника Нобелове награде за мир ове године.

Док сам слушао ту вест преко радија, таман сам листао садржај неких давно затурених, готово заборављених фасцикли, из којих су испливале и поједине моје белешке о сусретима и разговорима с Видаком.

У другој фасцикли натрапах на фајл с давно писаним сведочанствима Београђанина Михаила Пискуљиса Ђорђевића, званог Греко, упућиваних у разним приликама „Политици”, колеги Миодрагу Максимовићу, док је био уредник фељтона у нашем листу. Прошло је више од десет година откако сам, забављен истим уредничким послом, у архиви фељтона пронашао тај Греков фајл и сачувао га због неких занимљивости, мислећи да би можда некада могле доћи на ред.

И ево, наместило се да миротворна награда за Ахтисарија извуче на светло дана кратки запис у коме Пискуљис Ђорђевић објашњава како је и зашто у лето 1979. године упутио Институту за додељивање Нобелове награде за мир у Ослу молбу да Јосип Броз Тито 1980. године добије ову награду.

Три године раније дошло је до смене на кормилу власти у САД, где је демократски кандидат Џими Картер победио на изборима 1977. и остао у председничкој фотељи до 1981. године. У току изборне кампање, Картер је изјавио: „Ако победим на изборима, решићу кипарско питање”, што му је обезбедило више од три милиона гласова Грка који живе у Америци.

Када је сео у овални кабинет Беле куће, председнику Картеру су стигли честитка и писмо од г. Пискуљиса Ђорђевића из Београда, тада службеника амбасаде Социјалистичке Републике Бурме у Београду. 

„У писму сам молио поштованог господина председника да испуни обећање које је дао за време изборне кампање да реши кипарско питање. Из Беле куће добио сам обећање да ће господин председник у вези са Кипром учинити све што је у његовој моћи. Али, господин Картер још није испунио обећање у пуној мери”, забележио је Греко који је „по питању Кипра упутио апел господину Вилију Бранту, Уједињеним нацијама у Њујорку и председнику енглеске владе госпођи Тачер, да помогну кипарској влади у њеним напорима за решење овог деликатног проблема”.

„Од ових еминентних личности добио сам обећање да ће пружити помоћ”, наводи Греко, али су ствари у вези са Кипром кренуле баш низбрдо, све до врло изгледне могућности избијања директног сукоба.

„Тада је наш вољени маршал”, бележи ПискуљисЂорђевић, „предузео хитне мере да не дође до рата између Грка и Турака. Друг Тито је послао друга Милоша Минића у оба табора како би смирио духове. Овом брзом интервенцијом друга Тита дошло је до смирења ове затегнуте ситуације”.

Ето због чега се Греко обратио комитету у Ослу, с предлогом да Тито добије Нобелову награду за мир за 1980. годину.

„У исто време”, наставља ПискуљисЂорђевић, „молио сам писменим путем еминентне личности, Картера, В. Бранта, госпођу Тачер и Индиру Ганди да ургирају на сваки начин да Тито буде проглашен за нобеловца у 1980. години”.

У кратком запису о тој својој акцији, Греко је на крају забележио:

„Институт у Ослу известио је норвешког амбасадора у Београду, господина Кјелила Елијасена, да преко бурманске амбасаде обавести предлагача Ђорђевића (пошто је службеник амбасаде) да су В. Брант, Картер, Маргарет Тачер и Индира Ганди учинили интервенцију, а Институт узео молбу у разматрање. Нажалост, Титова смрт била је немилосрдна па је спречила да се крунишу дела друга Тита.”

Док сам ишчитавао овај и још неке интересантне Грекове записе, у сећању сам се вратио неким сусретима с колегом Ранком Ђукићем, који је низ година истраживао збивања око неуспелог кандидовања Јосипа Броза Тита за Нобелову награду за мир 1973. године.

Колеги Ђукићу који је припремао и објавио о томе књигу 2004. под насловом „’Топли зец’ у Ослу” сведочио сам о мојим разговорима с Владимиром Дедијером на ову тему, али сам у тим разговорима сасвим изгубио из вида личну иницијативу ПискуљасаЂорђевића. У поменутој књизи колега Ђукић би можда нашао места и за то сведочење, утолико пре што се у нашој јавности, за разлику од оне иницијативе из 1973. године, ништа не зна о личном Грековом ангажовању 1979. да Тито добије Нобелову награду за мир.

Учинило ми се да та епизода завређује да с њом буду упознати наши читаоци, јер јенедавно и у самој Скандинавији, Европи и свету додељивање те награде Мартију Ахтисарију изазивало оштре критике.

Каквих није било када су је добили Вили Брант (1971) или Џими Картер (2001), светски државници који су подржали личну иницијативу Михајла ПискуљисаЂорђевића Грека.

Коментари4
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.