Спорна почаст
За 90 година ништа се није променило у британској "опакој политици", порука је писма објављеног у јучерашњем лондонском "Дејли телеграфу", са потписима писца Харолда Пинтера, новинара Џона Пилгера и бившег координатора УН за помоћ Ираку Дениса Холидеја.
И онда су, као и сада, британски авиони сејали бомбе, гађана су места у Авганистану, Египту, Ирану и Ираку, док је у јулу и августу ове године из британских ратних авиона изручено више бомби него свеукупно у претходне три године, а трупе у Авганистану учествовале су у стотинама ваздушних напада, подсећа се у овом јавном обраћању, с несвакидашњим поводом, откривањем споменика некадашњем премијеру Дејвиду Лојду Џорџу, шефу владе од 1916. до 1922. године.
Бронзана статуа политичара, који важи за једног од двојице највећих британских државника 20. столећа, други је – односно први – наравно Винстон Черчил, постављена је јуче испред здања Парламента, на истоименом тргу у центру Лондона, на церемонији коју су потписници назвали срамном.
Осим политике силе, шеф последње либералне владе Уједињеног Краљевства осуђује се и због нескривеног расизма, незамисливог са данашњег становишта о политичкој коректности. "Задржавамо право да бомбардујемо црње", била је наводно реченица којом је Лојд Џорџ оправдавао акције против бораца за независност у удаљеним деловима империје.
Такав човек не заслужује да буде овековечен, сматрају аутори писма, иначе познати и као активни учесници многобројних кампања против рата у Ираку. Утолико и њихова иницијатива против почасти једном лидеру из прошлости носи снажан печат осуде садашњости. У писму се изражава забринутост због великог броја цивилних жртава на британским ововременим бојиштима и наводи застрашујући податак о 116.000 Ирачана убијених у ваздушним нападима од почетка инвазије 2003. године.
Дејвид Лојд Џорџ у историју је ушао као један од утемељивача државе социјалних давања и радничког законодавства, увео је осмочасовно радно време за рударе, пензије и социјално осигурање, био учесник мировне конференције у Версају и, како се истиче у биографским карактеристикама, знатно утицао на послератне прилике у Европи.
Мада изузетно успешан ратни премијер, који је Британију одвео у победу, мандат је завршио изнуђеном оставком 1922. после афере са продајом лордовских титула. Иста судбина је осамдесет и пет година касније задесила лабуристичког рекордера Тонија Блера. Његовом паду, поред рата у Ираку, допринео је управо скандал са трговином местима у Дому лордова и тајним финансирањем странке. Једино што је за Блеров присилни одлазак нађена бољезвучећа формулација. Он се елегантно повукао, а о његовим историјским учинцима спориће се вероватно неке будуће генерације.Подели ову вест
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.
