Нема непријатељских нација само непријатељских лидера

Специјално за „Политику”

Санкт Петербург ‒ Санктпетербуршки државни универзитет (СПБГУ) најстарија је високошколска установа у Русији и ове године обележава три века од свог оснивања. Многи уметници и научници светског гласа били су повезани са овим универзитетом, укључујући и великог хемичара Дмитрија Мендељејева, творца периодног система елемената. Предусретљиви ректор Николај Кропачев, који се на челу СПБГУ налази последњих 16 година, среће нас у свом кабинету који је у време Царске Русије припадао министру иностраних послова. Разговор почињемо поред камина за кога Корпачев тврди да је царски министар баш ту примао своје госте из иностранства.

Како западне санкције утичу на међународну сарадњу и ваш универзитет уопште?

Не мислим да су против нас уведене санкције, већ као правник могу слободно да кажем, противправне рестриктивне мере. Санкције, које се сматрају законитим, може наметати само Савет безбедности УН. Стога, могу на ваше питање одговорити само тако да смо изложени противзаконитим рестриктивним мерама, које ван сваке сумње утичу и на наш универзитет.

Најтеже је што ове рестриктивне мере доводе до прекида међуљудских односа. Многи пријатељи универзитета данас нам говоре да они не могу доћи код нас у посету као раније, не могу објавити заједнички научни рад, доћи не прославу, пријатељима на свадбу, а то би желели. Мој отац је био као добровољац Црвене армије заробљен и заточен у концентрационом логору. Тамо су му на живо, без наркозе тестером одрезали и ногу. Мајка је била борац и једна од ретких преживелих из њене јединице. Баба и деда су преживели блокаду Лењинграда тако што су били принуђени да за грејање наложе породичну библиотеку од више хиљада књига.

Ја то не могу да заборавим, али ми то никада није сметало да овај универзитет отворим за сарадњу са колегама из Немачке. Имали смо тамо много партнера, као и свугде у свету. Рецимо, члан Савета образовних програма немачке филологије код нас је раније био немачки амбасадор. Данас исти Немци себи дају за право да нас поново као некада уче како да живимо. По мом мишљењу, ово је неприхватљиво. Стога, у свим случајевима када уредници страних стучних часописа, руководиоци страних научних и образовних организација доносе незаконите одлуке у вези са универзитетом и његовим запосленима, држимо се јасног правног става и штитимо своје интересе.

Раскол међу нама и нашим партнерима је трагедија за науку и свет уопште. Универзитети и научни центри треба да буду отворени и повезани. Бојим се да је светском прогресу неопходно јединство науке, које се сада руши. Наука треба колективно да дејствује и то што се сада олако руши бојим се да се неће обновити за много, много година.

Већ шест година заредом СПБГУ је најпопуларнији универзитет у Русији међу страним држављанима. Сваке године расте број људи који желе да студирају на нашем универзитету. Прошле године на 1.000 буџетских места пријавило се 21.000 страних држављана из више од 140 земаља, дакле 21 на једно место. За стране држављане имамо и места за самофинансирање и тамо је кандидата из више од 80 земаља пет пута више него што можемо да примимо.

Линија фронта је удаљена више од хиљаду километара од Санкт Петербурга, али без обзира на то, како ратна дешавања утичу на активности вашег универзитета?

Са нашег универзитета на фронт су отишли неки студенти и професори, скупља се активно помоћ, а недавно сам са колегама разматрао како се са позиција науке и истраживања може помоћи. Наша универзитетска клиника бесплатно лечи све који су служили у зони Специјалне војне операције, лечимо и њихове породице. Такође, лекари са наше клинике упућени су у зону где се ратује и активно помажемо више здравствених установа тамо. Усвојен је на органима универзитета и мој предлог да се деца оних који ратују могу бесплатно школовати на факултетима нашег универзитета.

Нажалост, погинуо је наш студент факултета за историју. Звао се Фјодор Соломонов, молио је да му одобримо академски одмор и пријавио се добровољно у војну службу. Фјодор је дао херојски пример осталим студентима како се брани отаџбина.

С каквим још изазовима се ваш универзитет сусреће у ово турбулентно време?

Током последње две и по године чести су хакерски напади на универзитетски сајт, посебно у време испита и пријема нових студената. Има и потешкоћа са заменом одређене опреме. Покушавамо да опрема за научна истраживања сада буде што је више могуће од домаћих произвођача и из оних земаља које нам нису увеле санкције. Могу да кажем да та нова опрема сигурно није слабија од претходне.

У новонасталим околностима стварања мултиполарног света наш универзитет такође покушава да да свој допринос. Рецимо разрадили смо нови систем међународних арбитражних судова за чланице БРИКС-а, који је много јефтинији од онога што сада постоји. Посебно смо поносни на систем међународних плаћања ДСМС, који су развили наши сарадници. Он представља ефективну и безбедну алтернативу СВИФТ-у и верујем да ће у најскорије време одређене државе почети да га користе. Ми смо тренутно заокупљени оним што је актуелно и важно, како да помогнемо Русији у овим тешким моментима.

Како се тренутна сложена међународна ситуација одразила на број студената из Србије на вашем универзитету и да ли се он променио у односу на школску 2021?

За последње две године сведоци смо да у вашој земљи расте интерес за наше образовне програме. Од 18 српских студената који тренутно студирају на нашем универзитету, четворо се уписало 2022, а седморо 2023. У наредну школску годину уписали смо још седморо српских студената на основу стипендија и могуће је да овај број буде још већи уколико се неко од ваших сународника пријави на самофинансирање. Процес уписа самофинансирајућих није још завршен.

Да ли за Србију и неке друге земље које не беже од сарадње са Русијом можда припремате неке посебне повластице?

Наш универзитет нуди посебне програме финансијске подршке, стипендије за стране студенте и друге бенефиције, укључујући и за студенте из Србије. Универзитет такође пружа помоћи, на пример, здравствено осигурање и још много тога. Поред тога, имамо низ додатних стипендија за академски успех, спортске, волонтерске, пројектне и друге активности.

Данас многи сматрају да студентима из држава колективног Запада треба одузети могућност да се упишу на руске универзитете. Уопште се не слажем са овим. Нема непријатељских нација, постоје непријатељски лидери држава. Људи у западним земљама се често не слажу са оним што кажу њихови национални лидери. Верујем да бенефиције и стипендије треба зарадити на основу знања, напорног рада и посвећености, а не због земље из које долазите.

У парку вашег универзитета налази се више спомен-обележја државницима и културним радницима из целог света. Нисам приметио ниједног Србина. Да ли би можда песник и владика Петар Други Петровић Његош, који је 1824. рукоположен за епископа у Санкт Петербургу, могао да добије слично обележје?

Све одлуке о постављању споменика и мањих обележја доноси Научни савет универзитета. У дворишту зграде у којој се налазе филолошки и факултет источних студија су споменици многим истакнутим личностима. Међутим, недавно смо одлучили да престанемо са постављањем нових споменика у овом универзитетском парку, јер их је заиста превише. Ипак, планирамо да проширимо простор за постављање скулптура између здања где уче наши историчари и филозофи. Када овај простор буде реконструисан и спреман за постављање скулптура, спреман сам да ваш предлог представим пред саветом и лично подржим иницијативу да тако значајна личност за историју наших народа као што је Његош добије спомен-обележје на нашем универзитету.