Среда, 27.10.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа

Планина мала, али наочита

Београђани Авалу сматрају само својом планином. Својатају Авалу као да само њима припада и никоме више.

Уздиже се на шеснаест и по километра од Београда и наликује стражару над градом и његовом околином. И мада је висока само 511 метара, ова планиница господари околним таласастим тереном.

Са било које стране да се прилази Београду, Aвала се мора да види: она је неуморни чувар града. Имала је симбол у виду високог и витког ТВ торња, подигнутог давне 1965. године, који је нестао у једном налету брзих борбених авиона 29. априла 1999. године. Свима који су познавали Авалу, али и онима које је пут овуда водио знали су да без тог торња Авала делује, не непримећена, већ некако огољена. Недостајао је торањ.

А онда је донета значајна одлука: изградиће се исти такав торањ. Вредне руке српских неимара, из дана у дан, из ноћи у ноћ, почели су да га подижу из пепела. Његова обнова је при крају. Тај симбол Авале не само да је симбол Београда већ је и препун емоција, носећи сећања на многе младости које су прохујале под његовим будним оком.

На самом врху Авале налази се добро познат споменик Незнаном јунаку. Њега је израдио вајар Иван Мештровић. Посвећен је јунацима из Првог светског рата. Њега красе каријатиде које представљају жене у народним ношњама из свих крајева бивше СФРЈ. Занимљиво је поменути и то да се на том месту, на којем је сада споменик, налазио средњовековни српски град Жрнов, кога су 1442. освојили Турци. Звали су га Авала (на арапском преграда или препрека, а неко преводи и као видиковац, добар поглед).

После Првог светског рата народ из околних села је 1922. године подигао скроман споменик незнаном јунаку поред зидина Жрнова, који је 1934. уклоњен заједно са остацима средњовековног града, да би се на том месту подигао репрезентативнији, Мештровићев.

Нешто ниже од овог споменика, подигнут је још један споемник посвећен трагично страдалим руским ветеранима који су страдали у удесу руског авиона 1964. године.

Авала не само да има споменике, има и лепу природу: обрасла је четинарском и листопадном шумом као и десетак километара обележених планинарских стаза и неколико километара асфалтираног пута. Све то ову планину надомак главног града Србије чини идеалном за шетњу и рекреацију. Захвањујући томе развијен је и планински бициклизам, али и трчање као и пешачке туре.

Међутим, заљубљеници у Авалу, њени верни пријатељи, који овуда крстаре уздуж и попреко и познају јој душу, сматрају да јој се не посвећује дужна пажња. И мада је 2007. одлуком града Београда и општине Вождовац, Авала стављена под заштиту државе, као предео изузетних одлика, њени поштоваоци кажу да је стварност другачија: шума је све разређенија, јер се недозвољено крчи, а уз шумске путеве налазе се мини депоније смећа. Угоститељски објекти немају канализацију, па тако загађују околину. Дивља градња све више узима маха.

Пошто се поново помиње обнова скијалишта, љубитељи планине се противе, јер сматрају да би то уништило малену планину.

Осим аутомобилом, до Авале се може стићи и градским превозом.

Коментари1
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.