Понедељак, 18.10.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа

О личном мишљењу

(Но­ви­ца Ко­цић)

Пре неколико година присуствовао сам међународној конференцији посвећеној политици заштите конкуренције на којој су били и представници државних тела која су надлежна за овај посао. Водила се жива расправа и атмосфера је била опуштенаи пријатељска. Све док неко није питао представницу америчког Министарства правде (правна саветница одељења тог министарства које се бави заштитом конкуренције) о понашању компаније XYZ. Њен одговор: „Министарство правде не одбацује могућност да поведе поступак против компаније XYZ, па стога одбијам да коментаришем било шта у погледу те компаније!”. Свима је нестао осмех са лица, иако нисмо акционари те компаније. Битно је нешто друго – осећај одговорности који је показала та представница државе, односно власти. Те њене речи, односно то њено ћутање створили су страхопоштовање.

И то је порука за све оне који се самозадовољно, а неки и пуни себе, сликају испред тробојке са двоглавим орлом, а поглед им се губи у даљини будући да веома често заборављају да тај двоглави орао, као и сви други орлови и лавови на грбовима држава, обавезује. Држава је – сила! И то таква сила која, у складу са законом, може да забрани, одузме, поништи, нареди, да новчано казни, промени судбине људи и компанија, да пошаље у затвор, а у земљама које нису укинуле смртни казну и да убије. Држава је смртно озбиљна ствар. Њени представници, они који чине ту државу, могу потезом пера (а како би другачије, неће ваљда потезом лопате или буздована) да промене судбине људи и компанија, а и те компаније чине људи – запослени и акционари, за почетак.

А како се понашају људи који представљају силу оличену у двоглавом орлу? Не могу да заборавим ноћ када је хапшен Слободан Милошевић: ја игром случаја у Минхену, гледам све то на Би-Би-Сију, на којем се (телефонски) појављује један од потпредседника Владе Србије и каже: „Могу незванично (sic!) да вам кажем да је Милошевић ухапшен!”. А шта мислите, како би се осећао студент који код мене полаже испит и коме се обратим на следећи начин: „Могу незванично да Вам кажем да сте добили седам, али нећу ништа да Вам упишем у индекс – све је незванично!”.

Та незваничност, срдачност, готово непосредност („Опуштено!”) представника државе у Србији потпуно је нормална. Тако се догађа да министри и министарке и њима слични саопштавају јавности своје „лично мишљење”. Даме и господо, Ви сте државни званичници и немате право да јавност збуњујете изношењем свог мишљења! Или је нешто став власти, на основу којег људи доносе своје пословне и друге одлуке, или није – ваше мишљење задржите за себе, бар што се јавности тиче!

Читам „Политику” (од 25. октобра) и изјаву једне од оних која се слика испред двоглавог орла. Каже новинар: „Иако се наши грађевинари жале на високу, како они кажу, монополизовану цену цемента, они се нису обратили Комисији за заштиту конкуренције”. То нам је потврдила и председница Комисије Дијана Марковић-Бајаловић”. А она каже: „Овим проблемом нисмо се бавили из простог разлога што нам се нико званично на то није пожалио. У ситуацији када постоје само три произвођача, који су, при том, и власници исте производње у суседним земљама, значи одакле би могла евентуално да се увезе роба по конкурентнијим ценама, има основа за сумњу да је успостављен неки механизам усаглашавања цене на вишем нивоу. То, наравно, треба поткрепити подацима и аргументима”. Док нема података и аргумента нема ни основе за доношење става, па сви „подаци и аргументи”, а можда и докази треба да се изнесу у образложењу евентуалног решења Комисије и никако не могу да се износе као мишљење председнице те комисије.

Председница Комисије је љутито реаговала на иступање једног министра који је изнео свој „лични став” да „Делта” нема доминантан положај на тржишту. „Нико осим Комисије не може да утврђује постојање доминантног положаја!”, каже председница Комисије. Да, нико осим Комисије, али Комисија као колективно тело то чини (правнички нормативни презент) својим решењем са образложењем које се објављује у „Службеном гласнику”, а не у интервјуима председнице Комисије у слободној форми, у којима се она позива на „податке Завода за статистику који показују” да неко има доминантан положај. Било би добро, за почетак, да се бар свако од тих решења може прочитати на сајту Комисије.

Како се постиже озбиљност државе, односно одређеног државног тела? Једно је озбиљност рада и знање. Када у свих девет случајева у којима су стране наставиле поступак (тужбом Врховном суду) Врховни суд поништи решење Комисије, онда ту заиста нешто није у реду. 9:0! Да су дали бар почасни! А друго, онако како је то урадила представница америчке државе – ћутањем. Речитим ћутањем! Тада ће они којима се обраћате осетити страхопоштовање. Без тога, остаје, без икаквог поштовања, само страх од непознатог – шта ли ће сутра да смисле и какво ће прекосутра бити њихово „лично мишљење”!

Председник Центра за либерално-демократске студије 
и професор Правног факултета у Београду

Коментари4
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.