Недеља, 26.09.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа
Пером и камером

Најстарија пломба на свету

У Музеју Српског лекарског друштва налазе се експонати каквих је мало у свету, а многи од њих крију непознате прилоге за историју српске, али и светске медицине
(Снимио: Лука Вулетић)

Пре више од хиљаду година, нашем претку расклимала су се два зуба, па се досетио да подметне комад ружиног дрвета. Неколико векова касније, у околини Ниша, археолози су пронашли лобању са комадом ружиног дрвета у вилици, између „шестице” и „седмице”. Овај артефакт – најстарија пломба за коју се зна, један је од 2.000 експоната из сталне поставке Музеја Српског лекарског друштва у Улици Џорџа Вашингтона број 19 у Београду.

Док шетамо ходником, разгледајући витрине са изложеним предметима, посматрамо поломљени десни лакат кромањонца тик уз медицинске инструменте из 1. века пре нове ере пронађене код Мајданпека, прву зубарску столицу у Србији из 19. века и два најстарија рендген апарата на Балкану, донета из Беча.

− Оснивањем Српског лекарског друштва 1882. године, у оквиру којег се отвара Лекарско читалиште, постављен је задатак да генерације прикупљају предмете и документацију који ће остати у аманет наредним поколењима српских лекара − каже Будимир Павловић, кустос музеја, који својим трудом и ентузијазмом одржава и проширује грађу ове вредне ризнице. Према његовим речима, поред лондонског и париског, ово је једини овакав музеј у свету.

Претеча трансфузије

− У документацији имамо више од 8.500 наслова. Од оснивања Читалишта, српски студенти који су се школовали у иностранству доносили су у Србију уџбенике факултета са потписима својих професора, светских великана медицинске науке − објашњава Павловић, док посматрамо урамљене дипломе првог српског лекара и указе краљева Петра Првог и Александра Карађорђевића о унапређењима професора медицине. Поглед нам застаје на старој књизи трошних корица на којима пише „Макробиотика”.

(/slika2)– У овој књизи доктор Јован Стејић, иначе и аутор првих лекарских прописа у Србији, разматра шта би се десило када би се у тело старца убризгала крв младића. Примерак је из 1856. године, доба када се у Европи ни издалека није размишљало о трансфузији – решава мистерију Павловић.

Прича о Стејићу, кога је из румунског града Арада у Србију довео Милош Обреновић, једно је од непознатих поглавља из историје српске медицине, која крије зграда Српског лекарског друштва. Иначе, у овој згради, према речима кустоса, 1886. године отворено је прво болничко одељење геријатрије у свету, под управом Лазе Лазаревића.

Причајући нам успут о торби чувеног доктора Суботића, која је у Првом светском рату спасла живот власнику, јер је њена брава зауставила непријатељски куршум намењен лекару, Павловић нас упознаје са причом о првој високој медицинској школи у историји.

Српски лекар у Цариграду

– При једном православном манастиру у Цариграду деценијама је радила болница и медицинска школа, која је у 15. веку царским указом проглашена за прву званичну високу медицинску школу у свету и претечу савремених факултета. У овој школи предавао је и један Србин. Реч је о Јовану Аргиропулосу, чији се предмет звао „познавање болести по пипању жиле” – објашњава Павловић, док су у нас упрте Аргиропулосове очи, које нас гледају са слике у углу Музеја.

Највећи број предмета сакупио је Павловић лично, а неке од њих слали су му појединци упознати са радом Музеја. Тако је Нина Кирсанова, прослављена предратна балерина, поклонила своју медицинску униформу, којом је заменила балетску пелерину у јеку Другог светског рата, да би, далеко од кулиса позорнице, помагала српским рањеницима. У писму које је том приликом послала Павловићу замолила га је да јој, у случају избијања неког новог рата, униформу – врати.

(/slika3)Посебан део поставке чине експонати из области војне медицине. Међу мноштвом фотографија, Павловић истиче ону на којој су четири униформисана младића. Један од њих, пореклом Канађанин, био је у Првом светском рату каплар и болничар у српској војсци. Звао се Лестер Пирсон, а после рата постао је премијер Канаде и добитник Нобелове награде за мир.

На растанку, Павловић нас испраћа уз анегдоту о још једном изложеном предмету. Реч је о писму српског војника трећепозивца, послатом из солунске болнице регенту Александру. Војник с фронта, рањен у груди, пише како му је усред љутог боја куршум прошао кроз леви џеп, пробушивши новац који је сакупљао и чувао да после рата плати „порезу”. Стога, иако смртно рањен, моли будућег краља да му каже да ли ће после рата моћи тим парама да измири обавезу према држави.

-----------------------------------------------------------

Помоћ Бугарској

Међу бројним епизодама повести српске медицине посебно је занимљива она која говори о српској помоћи Бугарској. Године 1884. у Европи је започета добротворна акција са циљем пружања материјалне помоћи за оснивање војне болнице у Софији, и Србија је помогла давањима у опреми, храни и лековима. Тај моменат осведочен је такође сликом из Музеја на којој је приказана примопредаја српских дарова бугарским војницима, која се одиграла код Пирота. Павловић нам одаје тајну да је у знак сећања на овај догађај у седишту Црвеног крста у Женеви постављена плоча са натписом „Буди тако хуман као Србија 1884. године”.

Коментари3
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.