Научници открили кад најбрже старимо

Ако сте приметили изненадно накупљање бора, болове или општи осећај да сте скоро преко ноћи остарили, можда за све то постоји научно објашњење.

Најновија истраживања указују да старење није спор и постојан процес и да постоје најмање две фазе у човековом животу када убрзано старимо.

Студија, која је пратила и проучавала хиљаде различитих молекула код људи старости од 25 до 75 година, открила је два велика таласа промена у доби од око 44 године и поново у 60. години живота.

Ови налази могли би да дају објашњење зашто се јавља и нагли пораст  одређених здравствених проблема, укључујући мускулоскелетне проблеме и кардиоваскуларне болести у одређеним годинама.

„Не мењамо се само постепено током времена. Постоје неке заиста драматичне промене“, рекао је професор Мајкл Снајдер, генетичар и директор Центра за геномику и персонализовану медицину на Универзитету Станфорд и виши аутор студије, преноси Гардијан.

Брже промене у организму дешавају се средином четрдесетих и почетком шездесетих година живота.

Он и његов тим изучили су хиљаде различитих молекула, укључујући супстанце повезане са старењем коже, и тиме како тело прерађује алкохол и носи се са упалама.

У студији је током седам година учествовало 108 људи старости између 25 и 75 година. Они су давали узорке крви, столице, као и брисеве из носа,  уста и са коже.

Истраживачи су испитали 135.000 различитих молекула (РНА, протеини и метаболити) и микроба, бактерија, вируса и гљивица који живе у цревима и на кожи учесника студије.

Нагли пораст старења средином 40-их био је неочекиван и првобитно се претпостављало да је резултат перименопаузалних промена код жена. Међутим, подаци су открили да се сличне промене дешавају и код мушкараца у средњим четрдесетим годинама.

Састав молекула и микробиома прошао је два велика таласа промена, најпре око 44. године, а потом у 60. години, показали су резултати.

У првом кругу промена захваћени су молекули повезани са кардиоваскуларним болестима, док су у другом таласу промена укључене супстанце које учествују у регулацији имунитета, метаболизму угљених хидрата и функционисању бубрега, открила је студија.

Ови налази могли би да допринесу информисаности људи како да воде рачуна о себи. На пример, смањено узимање алкохола у четрдесетим годинама живота могло би да помогне.

Осим тога, ова научна студија могла би да помогне и у неким циљаним медицинским интервенцијама, као на пример код одређивања вежби током периода бржег губитка мишића, истичу аутори.

„Дубоко верујем да треба да покушамо да прилагодимо и променимо свој начин живота док смо још здрави“, каже Снајдер један од аутора ове студије која је објављена у научном часопису „Природа старења“.