Среда, 20.10.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа

Како је водени цвет постао "београдско море"

Летња оаза утонуло у мир (Фото Д. Јевремовић)

Ада Циганлија прославила је јуче педесет година уређења и изградње, односно пет деценија откад је "београдско море" добило управу и престало да буде дивље излетиште препуштено само себи.
Некада се до ње долазило само чамцима, или преко војног понтонског моста до којег је превозио трамвај број четири. Данас неколико градских линија свакодневно довози стотине хиљада посетилаца на Аду Циганлију, а још толико их долази до омиљеног градског купалишта аутомобилима, бициклима, ролерима.

До данашњег репрезентативног изгледа и садржаја Аде није се могло стићи преко ноћи. 

Проглашена указом кнеза Милоша Обреновића за државно и народно добро још 1821. године, Ада је почела плански да се гради и уређује 1957. године, а њени први неимари били су омладинци, учесници радних акција. Њих око 50.000 учествовало је у чишћењу острва, изградњи насипа дужине око 1.250 метара и поравнавању мочварног дела острва. Исте године основана је Дирекција за одржавање Аде Циганлије, која је изградњом насипа 1967. постала полуострво.

Седамдесетих и почетком осамдесетих година новинари "Политике" извештавали су о катастрофалном стању на овом излетишту. Фонд СИЗ-а "Ада Циганлија", који је бринуо о уређењу, потпуно је осиромашен, полуострво је зарасло у шибље, постојало је само једно купатило за посетиоце, Савском језеру је претило загађење, а врбе и тополе страдале су од суше или бесправне сече. Новинар Душан Савковић пише 1970. године да је посећеност лошија него икада: једва 10.000 посетилаца долази на Аду, а чак и њима, "као у време Турака, два наочита пензионера, гола до паса", наплаћују динар за улазак аутомобилом на пусту и запуштену Аду. На језеру на којем је 1938. Александар Радивојевић провозао први моторни чамац и где је одржано Прво светско првенство у веслању и кајаку за двадесет година није изграђен ниједан спортски терен. "Времена се мењају. Београђанину данас није довољно да на главу сручи кофу савске воде и направи парадајз салату. Тражи терен за мини голф", пише Савковић. 

Ипак, новинари, као уосталом и Бранислав Нушић, који је на Ади организовао Тројичин сабор и открио многобројним посетиоцима чари београдске лепотице, нису лако дизали руке од Аде. Наш лист је забележио 1973. године да се Ада Циганлија први пут нашла на туристичкој разгледници, поред Калемегдана, споменика Победнику и Скадарлије. "Ада, дакле, постаје један од симбола града", закључује се у том чланку.

Велико пространство и неодољива лепота Савског језера, упркос проблемима, никада нису престајали да одушевљавају градитеље и оне који се старају или воле Аду. Од планова да се направи "ваздушни трамвај" – жичара, која ће превозити путнике из Новог Београда преко Аде до Бановог брда, да на "београдском мору" буде изграђен велики аквапарк или београдски "Дизниленд" остало је само мртво слово на папиру. Ипак, током педесет година много тога је учињено, па је "београдско море" постало прави бисер града. Са данашњим 800 хектара уређене површине, чистим језером дугим више од четири километра, 7,5 километара дугом пешачком стазом, више од 50 спортских терена и 70 ресторана, Ада је испунила, али и превазишла очекивања многих. Развојни бум је доживела у последњих шест година од када је постала градско јавно предузеће, са првим градским голф тереном, жичаром за скијање на води, теренима за фудбал и амерички фудбал, новом бициклистичком стазом и најуређенијим спортским објектима чија је употреба бесплатна и још много чему.

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.