За годину дана динарска штедња повећана за готово половину
У периоду од дванаест година било је исплативије штедети у динарима, без обзира на рок на који је орочена штедња
Динамичан раст динарске штедње наставља се и током првих седам месеци 2024. године, наводи Народна банка (НБС) у редовној полугодишњој анализи о исплативости штедње. Добри макроекономски показатељи који се огледају првенствено у очуваној финансијској стабилности и релативној стабилности курса динара према евру допринели су да динарска штедња становништва током ове године порасте за 27,7 милијарди динара или 20,1 одсто.
Према последњим оперативним подацима, у последњих годину дана, динарска штедња је повећана за 53,6 милијарди динара, што је увећање од 48 одсто и достигла је свој највиши ниво од 165,6 милијарди динара.
Нова полугодишња анализа исплативости динарске и девизне штедње урађена за период од јуна 2012. до јуна 2024. године је показала да је динарска штедња у последњих дванаест година била исплативија од девизне штедње, како краткорочно, тако и дугорочно.
Анализа исплативости штедње орочене на годину дана, која је реорочавана у периоду од дванаест година (од јуна 2012), показала је да би штедиша на улог од 100.000 динара на крају периода орочења, у јуну 2024. године, добио готово 53.500 динара (460 евра) више од штедише који би у истом периоду на штедњу у еврима положио противвредност истог износа (прерачунато по просечном курсу динара према евру у месецу орочења).
И динарска штедња орочена на годину дана била је исплативија од одговарајуће штедње у еврима у готово свим посматраним годишњим потпериодима (преко 98 одсто). Штедиша који је од јуна 2023. године штедео у домаћој валути, на уложених 100.000 динара, добио би у јуну 2024. године скоро 2.900 динара више од штедише који би у истом периоду орочио противвредност од 100.000 динара у еврима.
Динарска штедња орочена на три месеца била је исплативија од штедње у еврима у највећем броју посматраних тромесечних потпериода (преко 90 одсто), док је динарска штедња орочена на две године била исплативија од штедње орочене на исти рок у еврима у свим посматраним двогодишњим потпериодима. Како анализе показују, у посматраном периоду од дванаест година било је исплативије штедети у динарима, без обзира на рок на који је орочена штедња.
НБС наводи да су већој исплативости штедње у домаћој валути у односу на девизну штедњу допринеле више каматне стопе на динарску штедњу него на штедњу у еврима и неопорезивања прихода од камате на динарску штедњу насупрот опорезивању прихода од камате на девизну штедњу по стопи од 15 одсто.
Штедња у домаћој валути у последњих дванаест година је повећана више од девет пута. Позитивне промене остварене су и у структури динарске штедње у виду раста дугорочних депозита, који су повећани са две милијарде динара у јуну 2012. године на 36,6 милијарди динара у јуну 2024. године. С обзиром на то да је динарска штедња расла брже од девизне, њено учешће у укупној штедњи порасло је са 1,89 одсто у јуну 2012. године на 8,41 одсто у јуну 2024. године.
У првој половини текуће године раст је најизраженији код штедних улога рочности од шест до дванаест месеци (19,4 милијарде динара), који су и најзаступљенији у структури штедње и чине готово половину динарске штедње. Нешто умереније повећање постоји код штедње по виђењу (6,2 милијарде динара) и штедње рочности преко две године од милијарду динара, док је штедња рочности од једне до две године смањена на 4,2 милијарде динара. Део овог смањења дугује се календарском ефекту преступне 2024. године. Просечан износ динарске штедње по партији крајем јуна износи 165.000 динара.
У протеклих дванаест година девизна штедња је готово удвостручена, са 7,9 милијарди евра у јуну 2012. године на 15 милијарди евра у јуну 2024. године. Раст девизне штедње у првом делу ове године износио је 557,8 милиона евра или 3,87 одсто и у највећој мери резултат је израженијег орочавања девизних средстава на рок од шест до дванаест месеци (698,9 милиона евра).
Скромније повећање имала је и штедња по виђењу (196,3 милиона евра), док је, с друге стране, код девизне штедње орочене на рок од једне до две године евидентиран пад (218,4 милиона евра) делом услед календарског ефекта преступне 2024. године). Просечан износ девизне штедње по партији крајем јуна износи 3.162 евра.
Подели ову вест

Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.