Изједначавање минималне зараде и основне потрошачке корпе

Председник државе замолио је пре неколико дана владу да минимална зарада буде довољна да покрије минималну потрошачку корпу. Када се та његова молба преведе на језик бројева, то би значило да би догодине минималац могао да износи 53.517 динара, односно да буде повећан тачно 13,7 одсто. О томе ће се више знати сутра на седници Социјално-економског савета. У овом тренутку, када су у току преговори, барата се податком о минималној потрошачкој корпи за мај, која износи поменутих 53.517 динара. То је последњи податак који је објављен.

Иначе, према рачуници Народне банке Србије (НБС), покривеност минималне корпе минималном платом у прва четири месеца ове године износила је 88,9 одсто.

Чеданка Андрић, председница Уједињених гранских синдиката „Независност”, за наш лист каже да су на последњем колегијуму председник владе и министар финансија рекли да су спремни да понуде више од раније понуђених десет одсто које су биле у игри. Захтев синдиката је још од 2018. године био да се изједначе минимална зарада и минимална потрошачка корпа, подсећа она.

А да ли ће до тада, због актуелног раста цена, посебно хране, та покривеност бити обезвређена, Чеданка Андрић то не очекује.

„Не верујем да ће се то догодити, јер је садашњи износ минималне потрошачке корпе у односу на претходну већи само за 200 динара. Ми увек имамо могућност по закону о раду да у току године тражимо корекцију уколико се неки од параметара значајно промени. Ако би инфлација била већа и цене основних животних намирница биле веће, онда би минимална зарада изгубила на вредности”, каже она.

Андрићева додаје да у овом моменту може да се барата само последњим податком о висини минималне потрошачке корпе, а то је податак за мај. Боље би било да је на располагању податак за јул, али Министарство трговине објављује то са закашњењем.

Зоран Михајловић, генерални секретар Савеза самосталних синдиката Србије, каже да се процентуално посматрано ради о великом повећању минималне зараде, али је проблем што је основица ниска, тако да је реално повећање мало и нема великог бољитка.

„Са предложеним решењем већ је минимална зарада у минусу према минималној потрошачкој корпи, јер ће она бити исплаћена следеће године, а до тада ће цене расти. Значи, већ смо изгубили трку. Ми смо тражили да се узме у обзир и проценат инфлације, што значи да би требало минималну зараду увећати за још три-четири одсто. То би значило да би минимална зарада износила 55–56.000 динара и видим да то за владу није прихватљиво. Ми смо све то укалкулисали када смо рекли да би минималац требало да буде 60–61.000 хиљаду. Тај износ би био реални минимум и када би следеће године ишло повећање од десет, 12, 13 одсто онда би то било право повећање. Сада имамо ниску стартну позицију, па и повећање остаје мало”, каже Михајловић.

Минимална корпа за мај, показују подаци Министарства унутрашње и спољне трговине, износи 53.517,55 динара. Мајска корпа је већа за 147 динара од априлске а за 3,2 одсто од минималне потрошачке корпе за мај прошле године. За покриће мајске минималне корпе биле су потребне 0,53 просечне зараде, у априлу 0,55 просечних зарада, а у мају прошле године 0,60 просечне зараде.

Скоро половина износа минималне потрошачке корпе за трочлано домаћинство намењена је за храну и безалкохолна пића, 25.339 динара, друга по величини ставка је становање, вода, струја, гас, за шта је предвиђено 10.678 динара, док је за намештај и одржавање домаћинства планирано да се потроши 2.202 месечно, а за транспорт 2.716 динара.

Када је о храни реч, највише новца је намењено за куповину свежег и прерађеног меса, 5.630 динара, затим за млеко, млечне прерађевине и јаја, 5.400 динара, за поврће и прерађевине од поврћа 3.852 динара.