Послодавци траже да држава сноси трошак раста минималца

Преговори у вези с висином минималне зараде за следећу годину требало би да буду завршени ових дана. Тачније већ би на данашњем колегијуму Социјално економског савета „ствар” могла да буде готова. Како је и председник државе Александар Вучић најавио пре два дана, минимална зарада могла би да износи 53.500 динара, што је повећање од готово 14 одсто. Он сматра да послодавци не могу да буду незадовољни, јер ће држава да преузме већи део трошка кроз повећања дела зараде који се неће опорезивати. Подсећања ради, тај неопорезовани износ сада износи 25.000 динара.

А шта кажу послодавци на то?

Небојша Атанацковић, почасни председник Уније послодаваца Србије, каже да су у начелу прихватили и да ће подржати то повећање, али је услов да га држава у потпуности компензује. Тиме је, каже, достигнута минимална потрошачка корпа која се чекала дуго. Подсећа да је понуда послодаваца за повећање минималца износила осам одсто као збир раста бруто домаћег производа од четири одсто у наредној години и исто толиког процента раста инфлације. Повећање минималне зараде за додатних пет одсто преко тога је ново оптерећење послодавцима.

Иако је речено да ће држава преузети део трошка на себе, тачније да ће буџет то сносити, Атанацковић каже да још није саопштен механизам. Подсећа да се пре неколико година ишло на смањење доприноса за пензије, здравство и незапосленост. У последње две године се повећава неопорезовани део зараде. Још се не зна, каже он, на који износ ће се повећати неопорезовани део зараде.

– Држава мора да компензује то повећање, јер не ради се само о повећању минималне зараде. Оно са собом повлачи и повећање других зарада. Када се повећа неопорезовани део зараде, то се односи на свих 2,5 милиона запослених, што је велики трошак за буџет. Сем тога порез на зараде од десет одсто не плаћају сви исто. Више осећају тај неопорезовани део они који исплаћују ниже зараде – каже Атанацковић додајући да не треба оставити привреди да искључиво она поднесе терет.

На питање да ли ће послодавци неки део повећања минималне цене рада да превале на веће цене, он одговара да када би се повећање односило само на 100.000 радника који примају минималац то се не би осетило.

– Међутим, повећање минималца се тиче зарада свих запослених па можемо очекивати да ћемо имати негативан утицај на инфлацију. Свако повећање мимо новостворене вредности бруто домаћег производа није могуће да не утиче на инфлацију. Тешко ћемо избећи утицај на поскупљења. Сви они који могу да повећају цене производа и услуга то ће учинити зато што им се повећао трошак зарада. Једино ако држава у потпуности то компензује свима не би требало да буде тог утицаја – каже Атанацковић.

Каже да када синдикати траже повећање минималца често говоре о профитима у привреди укупно. Неко их заиста остварује, али 15–20 одсто послодаваца је у тешкоћама. Велика је разлика између Београда и Новог Сада и Власотинаца, југа и југоистока Србије.

Унија послодаваца ће поновити влади раније захтеве о смањењу парафискалних намета.

Зоран Пралица, председник Уније пекара Србије, каже да су у овој бранши плате много веће и да немају ништа против актуелног повећања минималца. Да се пекари питају, повећање минималне зараде би било најмање 20, па и 25 одсто.