Уторак, 28.09.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа

Увозна риба на барској пијаци

Барска пијаца једна је од најскупљих у Црној Гори (Фото: М. Вујовић)

Бар – Барани с поносом говоре о својим пијацама, посебно најстаријим у Вирпазару и Старом Бару. Вирпазар је био центар не само Црмнице, већ и регионална пијаца на коју су, осим Црмничана који су износили плодове својих винограда и „бостана”, долазили дубровачки трговци са свилом и скадарски са дуваном и прахом. До Вирпазара су момци и девојке километрима пешачили да виде и да буду виђени. Не мање атрактивна била је старобарска пијаца.

У околним кафанама пулсирао је деценијама живот Старог Бара, али су ту радо долазили и житељи из неколико километра удаљеног насеља на обали мора. На пазарни дан, петком, било је толико људи да су се тешко мимоилазили. Остало је записано да су у злим временима поглавари све три конфесије: прота, бискуп и хоџа заједно испијали кафу „да их сви виде”.

На вирпазарску и старобарску пијацу сада мало ко залази.

Неких пијаца одавно нема. Као оне на Пристану, јер ни њега више нема. Била је једна пијаца „испод борова”, тамо су сада Лучка капетанија и кафић „Турист”. Трговало се и на тржници у објекту „13. јула”, где је својевремено био бувљак и роба коју су продавали Пољаци. Али од када је, крајем осамдесетих година прошлог века, на углу Македонске улице и Булевара 24. новембра, отворена зелена пијаца, све се слило у центар града – Тополицу.

Зелена пијаца означена је на мапи Бара, а у неким туристичким водичима описана је као место наглашене разноликости које туристи треба обавезно да посете и доживе. Средином деведесетих под истим кровом, трговци су продавали храну, али и тканине, пластику, козметику... Хаотична унутрашњост пијаце веродостојно је осликавала тадашње прилике и начин живљења. Бувљак је затим исељен на плато поред пијаце, а неко време се простирао дуж тротоара уз булевар. Затим је изграђен посебан објекат за бувљу пијацу.

Зелена пијаца, иначе, једна од најскупљих у Црној Гори, има шест улаза, пространу унутрашњост и високу, масивну, кровну конструкцију. Продавци кажу да је, упркос томе што цене закупа нису неколико година мењане, све више оних који престају да се баве пијачном продајом јер не могу ништа да зараде, а посао је тежак.

На зеленој пијаци има доста накупаца који диктирају цене. Рано ујутру купују навелико воће и поврће са камиона или пазаре од људи који производе доносе са села и продају им по знатно нижим ценама.

Необично је да је слаба понуда свеже рибе на пијаци иако је Бар приморски град у којем има људи који живе од риболова. Често риба доброг квалитета и не стиже до пијаце, јер је већ у градској марини преузимају власници ресторана. И грађани су почели да сачекују рибарице и барке и на марини пазаре. Тако су сигурни да ће узети свежу рибу и по нешто повољнијој цени. А риба је прилично скупа.

Цена лигњи зависи од категорије, односно да ли су уловљене са коче или појединачно. Килограм првих стаје од шест до осам, а других 12 и више евра. Цена углавном за све рибе зависи и од дана – да ли је био берићетан за рибаре или не.

Килограм најпопуларније „плаве” рибе паламиде, скакавице и скуше кошта око седам, „нискобуџетна” бела риба гоф је осам евра, барбуни и арбуни од 12 до 15, орада, зубатац 25 и више евра. Све ређе има козица (врста рачића) и стају 12 евра. Крупни комади рибе, такозвани порцијаши увек су скупљи.

Рибари саветују опрез при куповини плодова мора на пијаци, јер све је више у понуди замрзаване и рибе из увоза, као да је Бар континентални град. А свежа риба се препознаје по бистрим очима, црвеним шкргама и по томе што на додир не сме да буде мекана.

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.