Шетња сећања у част Диане Будисављевић

У част Диане Будисављевић, хероине која је у Другом светском рату из усташких логора смрти спасила више од 10.000 српских малишана, Српска православна омладина Инзбрука (СПОЈИ) данас организује четврту „Шетњу сећања” од наше цркве до њеног гроба на Западном гробљу. Ове године шетњи ће присуствовати и њен праунук Леонардо Рашица, који је дошао из Бразила. Леонардо је унук њене ћерке Јелке, која се после удаје одселила за Бразил и родила сина Орсана. Леонардо је прошлог месеца посетио Србију, где је био у контакту са преживелим логорашима, спасеном децом, институцијама… а обишао је и Јасеновац и посетио његово преосвештенство епископа пакрачког и славонског Јована.

Чланови Српске православне омладине Инзбрука и наши људи који живе у Аустрији од 2021. године шетњом се сећају жене која је, упркос свим претњама усташке и нацистичке власти, спасавала децу сигурне смрти. Раније су шетње организоване 20. августа, на дан њеног упокојења, али се ове године организује у недељу како би јој присуствовао и праунук. Диана Будисављевић рођена је 1891. године као Фрида Олга Диана Обексер у Инзбруку и била је ћерка тиролског трговца Макса Обексера и Ане Розе. Завршила је основну и средњу школу за медицинске сестре у Инзбруку, где је упознала лекара Јулија Будисављевића, Србина пореклом из Хрватске и удала за њега. У Загреб су се преселили 1919. године. Након почетка рата 1941. године на простору Краљевине Југославије и формирања Независне државе Хрватске, усташе су започеле геноцид над Србима, Јеврејима и Ромима. Када је Диана сазнала да деца масовно страдају у концентрационим логорима, упркос свим опасностима организовала је између 1941. и 1945. приватну акцију спасавања.

Уз помоћ транспортних листа и других белешки успела је да са својим сарадницима направи картотеку, која је на крају рата садржала податке више од 10.000 деце. По завршетку рата, када је требало да преда децу својим преживелим породицама, њена акција је доживела највећи ударац јер су јој комунисти одузели картотеку са свим подацима. Преселила се потом у Аустрију, где је умрла 20. августа 1978. Српска православна црква постхумно је одликовала Орденом царице Милице, а Република Србија златном медаљом за храброст.