Шта мора да садржи декларација на храни

Са хрватског тржишта недавно су повучена два производа „Перутнине Птуј” јер произвођач није навео да садрже соју, која је алерген.

Тамошњи Државни инспекторат објаснио је да су екстра пилећа посебна кобасица с паприком као и пилећа јетрена паштета одређених серија имале овај састојак а да је произвођач направио пропуст да то истакне на декларацији „иако производ може представљати ризик по здравље потрошача осетљивих на тај алерген”, док га особе које нису алергичне могу и даље употребљавати без ограничења.

Шта све обавезно мора да садржи декларација на храни и на шта потрошачи треба да обрате пажњу при избору производа? Све ове појединости налаже посебан правилник који је на снази и у Србији, а навођење алергена је трећа ставка на списку од око 15 обавезних података. Неки од састојака који могу да изазову алергије и који се обавезно наводе на етикетама јесу житарице које садрже глутен, попут пшенице, ражи, јечма, овса, али и глукозни сируп на бази пшенице, укључујући и декстрозу. Алергије могу да изазову и љускари (ракови), јаја и производи од јаја, риба, кикирики, соја и производи од соје, млеко и производи од млека (укључујући лактозу), језграсто воће: бадем, лешник, орах, индијски и бразилски орах, пистаћи, али и целер, слачица, семе сусама...

Како се може видети, домаћи прописи захтевају од произвођача да на декларацији обавезно истакне назив под којим се храна ставља у промет, списак састојака, као и „све састојке који могу да изазову алергије или интолеранције чак и ако их производ садржи у измењеном облику. Следећа обавезна напомена на паковању јесте количина одређених састојака, затим њена нето количина, рок трајања производа, а произвођачи су чак дужни да наведу и посебне услове чувања хране, ако ово утиче на њено својство или рок трајања.

На декларацији су неизоставни подаци попут назива и седишта „субјекта у пословању са храном под чијим се називом, односно пословним именом храна ставља у промет, а који је регистрован у Србији”, земља порекла па чак и упутство за употребу када у недостатку таквог упутства не би била могућа правилна употреба хране.

Такође, потребно је навести и стварни садржај алкохола код пића која садрже више од 1,2 одсто алкохола, као и нутритивну декларацију, ознаку серије или лота и категорију квалитета или класе хране ако она подлеже категоризацији или класификацији.

Све ове обавезне информације о храни треба да буду лако доступне потрошачима. И мада постоји чак и обавезујућа величина фонта слова којом су произвођачи дужни да дају обавештење, сведоци смо да се на тржишту често могу наћи производи за чије читање декларације нам је потребна лупа чак и ако немамо проблеме са видом.