Спирито кубано

Књигу „Четири кубанска песника” у овогодишњој едицији и преводу издавачке куће „Партенон”, на 67. Међународном сајму књига представио је као један од њих Валдо Лејва, новинар, песник, есејиста и прозаиста из Хаване. Рођен је, иначе, 1943. у Виља Клари. Објавио је више од тридесет књига поезије и прозе и за њих је добио сијасет награда у својој и другим земљама шпанског говорног подручја, укључујући и Шпанију, а добитник је високих награда за књижевност и у Италији и САД. Лејва је један од почасних чланова Одбора Фестивала поезије у Хавани, који је ове године обележио своје јубиларно, тридесето издање.

Са аутором смо разговарали након промоције нових издања дела писаца Кубе, земље која је овогодишњи партнер Сајма књига. На промоцији, којој је присуствовао и амбасадор Кубе у Београду Лејде Ернесто Родригез Фернандез, Лејва је као гост Београда представио књигу у којој су се, осим његових, нашле и песме Ронела Гонзалеса Санчеза, Рикарда Риверона Рохаса и Вирхилија Лопеза Лемуса. У посвети на књизи написао ми је: „У свему смо се разумели”

Како видите објављивање књиге четири одавно већ позната и деценијама  најнаграђиванија кубанска песника данас у Србији?

Нас сва четири аутора смо савремени песници, иако разних генерација. Као најмлађи, ја сам се запутио на далек пут да представим књигу. Реч је о делу књижевника различитих погледа на свет и на књижевност. Заступамо другачије поетске правце, али зато заједно у овој књизи вашим љубитељима песама представљамо широку и разнолику панораму кубанске поезије различитих генерација. Стичем утисак да српски народ јако воли песму и да се кроз њу наша два народа посебно и разумеју.

Како бисте нама укратко представили своју поезију, у овој и другим књигама?

Мислим да ћете ме разумети кад кажем да је аутору тешко да говори о свом делу, посебно о песми и о томе шта је њом хтео да каже. Не би је ни написао, да је то што жели да поручи, хтео да опише као извештај. Али, могу да кажем да ни сам не пратим и немам само један правац. Волим за себе да кажем да лутам, од класичног везаног до слободног стиха. Мислим да је слобода у форми писања веома важна за уметника и све нас. Да је она нека врста ослобађања – од стега, правила, догми.

Да ли хоћете да кажете да је слобода у песништву значила неку врсту веће слободе кубанским књижевницима у годинама иза?

Не знам на коју врсту слободе мислите, да ли мислите на ослобађање лично или на слободу мишљења, да ли мислите на период диктатуре и његово превазилажење... Кад прочитате моје песме, можете да видите колико поезија ослобађа. Као и колико има слободе и на који начин.

Пишем 50 година. У истој Хавани у којој ево, док сам ја представљао књигу на сајму у Београду, у мојој и свим другим кућама данима није било струје. Кажу, због тренутне  хаварије електричног система, која се санира. Јасно је да су постројења дотрајала и да треба да се замене,  делова нема на Куби, а не могу да их увезу због санкција које трају шест деценија...

Да ли народ Кубе и даље игра и пева на улицама као некад и својом веселошћу „лечи” проблеме свакодневнице?

Светски познат Спирито кубано или кубански дух, није се променио и народ наше земље је остао исти. Кубанци су народ који се смеје кад год може, игра и весели, али истовремено пати. Наша веселост не значи да су кубански људи плитки. Иако је салса саставни део дана, истовремено се труде да нешто ураде и преживљавају, рекао је на крају.