Куста и Жекс – ни на небу, ни на земљи
Видевши како Жекс свакога дана у сваком погледу све више напредује до мере у којој пркоси гравитацији, Куста, вративши се са службеног пута из Русије, рече: па неће моћи тако, Жекс… неће моћи. Добро, није баш тако рекао. Рекао је да је Жекс директно утицао на то да се у Србији изгради социјални модел у којем сви хоће да постану богати и славни и на видљиви друштвеним мрежама, што је онда још директније утицало на појаву једног масовног убице и једног дечака монструма.
Да је тако неувијено оптужио Закерберга или Илона Маска, или корпорације које су још пре више од пола века осмислиле ријалити програме – за шта би по логици којом је оптужио Жекса имао много више разлога – вероватно би га њихови адвокати натерали да прода сваки педаљ Дрвенграда и Каменграда. Па ни то не би било довољно, него би морао, уместо на филму, да у стварном животу до судњега дана вуцара оно камење из „Млечног пута” не би ли себи саградио цркву покајницу.
Жекса, међутим, те речи неваспитне нису много дирнуле. У свом замку, где чарлија ветрић мио, Жекс није тражио помоћ адвоката, већ се директно обратио вештачкој интелигенцији (ВИ) и запитао је како да одговори Кусти, али тако да овај после тога не зна – што би народ рекао – где му је стражњица, а где глава. С обзиром на то да ВИ није далеко одмакла у домену имагинације и духовитости, то је резултирало буквалном заменом главе и стражњице дотичног, па је испало да Кустурица док говори не говори стварно, него нешто баљезга или, што би народ просто рекао, с…. Све у свему, ако је икоме ишта након тога било јасно, то је да је Жекс поручио Кусти како је био заборавио све заједничке дернеке, и кога је спасавао белаја, итд, итд. Укратко, ништа што чаршија већ није знала и ништа ново што се од Жекса не би могло очекивати.
Има ова прича и наставак, али што би се ико њоме бавио. Неко равнодушан једноставно би рекао – нека очи један другом поваде. Даница би рекла како се два човека из чиста мира свађају, али има и Чворовића који се питају да ли је случајно што се Кустурица острвио баш на Жекса и његове ријалитије. Да ли је случајно што му спочитава ништа дуго него учешће у заједничком злочиначком подухвату у којем би се овај могао означити, ако не као директни организатор, а оно свакако као главни инспиратор. Да ли је, уосталом, случајно што се Кустурица сетио наводно погубног утицаја ријалитија баш у години кад они славе пунолетство у Србији.
Из те перспективе посматрано – то су све, наравно, организовали Руси. Кусту, невиног, младог и гладног човека који је залутао у густу шуму, дочекали су страни агенти који вршљају по нашој земљи. Кад су Руси видели да на страни опозиције нема више ниједног иоле нормалног и некомпромитованог лидера, решили су да инсталирају свог човека. Ем је утицајан, ем угледан, а за обезглављене мрзитеље актуелне власти сваки нови лидер би, уосталом, добродошао. Истина, Куста је сарађивао и хвалио актуелну власт – али ко није? Подршку русофилске опозиције већ има, а сада би само требало да га подржи и прозападна опозиција. И онда се нека људска интелигенција сетила да је најбоље да суђења за масакре у Орашју и београдској ОШ искористи за оживљавање емоцијама дубоко натопљених прича. Показало се, уосталом, да та прича има снагу да пробуди масе. Важно је само пронаћи и означити погодну мету. Опозиција је ономад погрешила што је ударила директно на Вучића, кога је, поред тога, оптуживала и за гужве у саобраћају и за летње жеге, па је све то деловало неозбиљно. Власник Пинка је много боља, готово идеална мета. Ем се продао Американцима, ем га опозиција мрзи, ем се градњом замка наругао свеколикој дедињској елити, која га сада више мрзи неголи опозиција, ем се с уметничком и интелектуалном елитом спрда изигравајући уметника постављањем комада који нико не критикује само зато је га нико озбиљан није ни гледао. Није га гледао ни Куста, али је препознао да се Жекс не руга само обичном човеку, већ и богу, кога је овај у свом редитељском делиријуму представио као Деда Мраза. Треба ли богоугодној јавности више од тога па да анатемише Жекса.
Душан Ковачевић се негде вајкао да је Илија Чворовић, у време кад је осамдесетих година прошлог века осмислио тај лик, требало да буде оличење опсесивне параноје коју је у људима подстицао тоталитарни режим, да би двадесетак година касније, током и након транзиције, многи на комад почели да гледају другачије и да се идентификују са Чворовићем и његовом критиком капиталистичког друштва.
Не мислим да су Чворовићи у праву, ни онда ни сада. Било би у најмању руку непристојно о једном великом уметнику какав је Кустурица рећи било шта више од тога да емотивно изражава оно што мисли, без обзира на то да ли ће и како неко тумачити његове речи. Па ипак, као што он Митровићу замера што је упловио у сценаристичке и редитељске воде, и Кустурица се неприпремљен нашао у водама у којима тешко пливају и психолози и социолози којима је то посао.
С друге стране, Митровић је неприкосновени медијски маг и зналац свог посла. Као и остали медијски магнати, препознаје у лету шта је оно што публика жели и што доноси новац. И нема сумње, има право да троши свој новац онако како он жели, ма колико то неукусно изгледало. Изашавши из те сфере и зашавши у сценаристичко-редитељску област, постао је, међутим, рањив и отворен за жаоке које му је с правом упутио Кустурица.
Да је остао на том нивоу критике, Куста би вероватно спустио Жекса на земљу. Међутим, човеку који је дао највише донација за незбринуту децу – а има индиција да ће и замак завештати у те сврхе – спочитавати да је инспиратор масовних убистава деце, у најмању руку је неразумно и вулгарно па онда ни неразуман и вулгаран одговор није неочекиван.
Социолог
Прилози објављени у рубрици „Погледи” одражавају ставове аутора, не увек и уређивачку политику листа
Подели ову вест



Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.