Оболели од рака у ризику од потхрањености

Недеља посвећена подизању свести о малнутрицији (потхрањености) у оквиру Европског удружења за клиничку исхрану и метаболизам (ЕСПЕН) биће одржана од 11. до 15. новембра у организацији Националног удружења за клиничку исхрану Србије (НУПЕНС). Ова годишња кампања организује се са циљем да се што више појединаца, заједница и здравствених радника широм света, али и јавност упозна о значају малнутриције и њеног превазилажења. Као један од циљева је и указивање на повезаност малнутриције са оболевањима, успехом лечења и дужином трајања лечења. Поред овога, не треба изоставити повећање опште здравствене културе и свести о очувању здравља са посебним освртом на малнутрицију.

У удружењу наводе да потхрањеност може да се развије код сваке особе.

– Постоје посебно угрожене групе болесника: оболели од свих врста карцинома (посебно карцинома дигестивног тракта, главе и врата), болесници са синдромом кратког црева, оболели од неуролошких болести, нефролошки болесници, психијатријски болесници, али и скоро комплетна геријатријска популација са присуством хроничних болести. Све особе старије од 65 година су такође у високом ризику да оболе од неке врсте малнутриције или су већ у малнутрицији. Они имају посебан вид малнутриције, а то је саркопенија, губитак у мишићној маси, чије постојање доказано утиче на смањење дужине преживљавања у случају постојања било које болести – објашњавају у НУПЕНС-у.

Болесници и њихове породице који имају искуства са малнутрицијом описали су овај проблем као синдром са бројним симптомима. Главне карактеристике су губитак апетита, недостатак снаге за обављање основних животних активности, болесници су нерасположени, уморни и спава им се. Уколико се подвргавају хируршким интервенцијама, због основне или друге болести, показано је да је малнутриција повезана са већим бројем постоперативних компликација, дужим боравком у јединици интензивног лечења, као и дужом хоспитализацијом у односу на особе које нису у малнутрицији. Потхрањеност која се јавила код болесника са малигном болешћу је често и разлог за одлагање или прекидање хемио и/или радио терапије. Разлог томе су недостатак снаге, губитак мишићне масе, ослабљен имунолошки одговор, губитак апетита, мучнина и повраћање и друго. Управо су ови примери разлог због чега је неопходно подићи свест целокупног становништва на значај потхрањености током болести.

– Ове године НУПЕНС као национални огранак Европског удружења за клиничку исхрану и метаболизам (ЕСПЕН) организоваће значајан број едукативних програма како би се скренула пажња да је исхрана саставни део лечења болесника. Едукације ће бити рађене на свим нивоима, од едукације лекара и медицинских техничара у примарној здравственој заштити, до едукације студената и лекара на различитим одељењима у болницама. Програм ће пратити препоруке ЕСПЕН-а и односиће се пре свега на рано откривање и лечење потхрањености, адекватно праћење ефеката лечења и могућности превазилажења проблема са којима се суочавају здравствени радници током третмана потхрањености код својих болесника. Такође ће обухватати и начине процене ризика за малнутрицију, начина лечења, а и места за примену различитих витаминских и невитаминских препарата (помоћних лековитих средстава) – додају у НУПЕНС-у.

Биће приказани и начини исхране као и примена доступних готових препарата за исхрану. У оквиру Недеље о подизању свести о малнутрицији у појединим болницама ће, као и сваке године 14. новембра, бити обележен „nutritonDay”. Тог дана ће се радити анкета хоспитализованих болесника о губитку телесне масе, да ли постоје нека ограничења у исхрани, да ли им одговара болничка исхрана, количина дневног уноса хранљивих материја и друго. Током ове недеље биће одржана предавања у различитим домовима здравља и болничким центрима у Србији.

– Исхрана мора да се схвати као терапија која је паралелна са дугим терапијама. Правилна исхрана директно утиче на исход лечења. Едукација болесника и медицинског особља треба да смањи број болесника који су у малнутрицији, што ће се директно рефлектовати на боље резултате лечења, а само подизање свести о овом проблему повећаће здравствену културу на националном нивоу – наводе у НУПЕНС-у.

У организационом одбору активности су доц. др Михаило Безмаревић, проф. др Иван Палибрк, прим. др Марина Панишић Шекељић, асист. др Марија Ђукановић, проф. др Душица Симић, доц. др Јелена Величковић, мр. сц. др Наталија Вуковић, доц. др Данијела Јовановић, асист. др Игор Крџић и асист. др Владимир Миливојевић.