Вештачка интелигенција ће бити неизоставни део права

Вештачка интелигенција „упливала” је и у право. Уколико је буду користили одговорно и на добро осмишљен начин, она би адвокатима могла да помогне да знатно смање административни део посла и да уместо њих „прође” кроз хиљаде докумената. Ипак, она отвара простор и за различите злоупотребе и компликује заштиту личних података, каже у разговору за „Политику” Тијана Жунић Марић, адвокат за корпоративно право и право заштите података о личности.

Колико се често и у које сврхе вештачка интелигенција користи у правном систему?

Када посматрамо правни систем Србије, верујем да ће најбржи уплив вештачке интелигенције бити у адвокатури. Моја процена је да ће вештачка интелигенција драматично променити начин на који пружамо услуге клијентима и учинити нас много ефикаснијим. Све је више специјализованих софтвера направљених за адвокатске канцеларије које, првенствено, помажу да брже и лакше истражујемо правну документацију, прописе и судску праксу.

Како ВИ утиче на право код нас и уопште у свету?

На недавно одржаној светској конференцији „Легал гик”, која спаја право и технологију, имала сам прилику да видим колико се брзо развија технологија заснована на ВИ. Одушевљена сам овим променама и нисам забринута за то да ће ВИ заменити адвокате. Ако ову технологију буду користили на добро осмишљен и одговоран начин, адвокати ће од ње имати велике користи. ВИ ће омогућити да се решимо административног дела посла и да се усредсредимо на оно што она не може: искуствено, аналитичко и стратешко решавање правних проблема. Рецимо, ВИ може да помогне у прегледању хиљада страница документације када радимо правну подршку пре аквизиције неке компаније. То је до сада рађено „пешке” и за то су били потребни дани. Сад постоје алати који, према задатим упутствима, пролазе кроз хиљаде докумената и избацују резултате у секундама.

Интернет је преплављен лажним информацијама. Да ли и за које кривично дело могу да буду процесуирани они који из незнања (па и намерно) користе овакве информације?

Од великог броја начина за ширење лажних информација најопаснији се заснива на једном облику вештачке интелигенције – „дипфејк”. Применом ове технологије могу да се направе фотографије, видео и аудио снимци који делују аутентично, а да су заправо потпуно неистинити. Са правног становишта, пласирање „дипфејк” садржаја још није потпуно решено, ни у свету, а ни код нас. То отвара простор за злоупотребу ове технологије ради ширења лажних информација на разне начине – од угрожавања репутације, преко наношења финансијске штете до утицаја на обликовање јавног мњења. Регулација је „у деловима” и креће се између правне заштите везане за клевету, права на приватност и заштиту података, интелектуалну својину, кривично право и заштиту потрошача. Све је теже утврдити истину на интернету и злоупотреба „дипфејка” само повећава тај проблем. За почетак, треба нам технологија за аутоматску детекцију таквог садржаја као и строго регулисана обавеза да сваки овакав садржај буде видно и јасно обележен као неаутентичан. Потребна су нам и јаснија и строжа правила у вези са одговорношћу дигиталних платформи за објављивање и дистрибуирање таквог садржаја. Србија нема довољно добро развијено законодавство које се односи на дигитално пословање.

Може ли вештачка интелигенција да предвиди исход судског поступка?

Већ сада ВИ системи могу да анализирају велики број судских пресуда, правних докумената и начине понашања судија и адвоката и да на основу тих података идентификују обрасце који воде до одређених исхода. На пример, ВИ може да идентификује које врсте аргумената или доказа чешће доводе до победе у одређеним типовима случајева. У Америци постоје платформе које користе ВИ за предвиђање судских исхода, док у Европи постоје алати за анализу пресуда Европског суда за људска права. Ипак, треба бити опрезан јер ВИ не разуме комплексност и специфичност сваког случаја понаособ.

Да ли се слажете са тврдњом да употреба ВИ у праву укључује рад са великим количинама осетљивих података, због чега је питање заштите приватности и безбедности кључно?

Апсолутно се слажем да ВИ додатно компликује заштиту приватних података. Платформа „Мета”, која је власник „Фејсбука” и „Инстаграма”, најавила је летос да је дозволила коришћење података грађана из овог дела Европе за тренирање свог алата за вештачку интелигенцију и то је већ велики знак за узбуну. Потребна је строжа контрола рада компанија попут „Мете”, али и пооштравање казнене политике Канцеларије повереника за информације од јавног значаја и заштиту података о личности.

Први српски чет ГПТ за право

Адвокатска канцеларија Жунић, у којој је Тијана Марић Жунић партнер и коју је „Лексолоџи индекс”, глобална правна платформа која рангира рад адвоката на основу оцена клијената и независних правних стручњака, прогласила за канцеларију године, лансирала je и први српски чет бот за брже претраживање правних прописа „Лексперт”. Овај алат се може описати као „Чет ГПТ за право”, бесплатан је и могу да га користе сви грађани. Садржи више од 1.500 законских и подзаконских прописа и може вам дати одговор на једноставна питања, цитирајући одговарајући члан прописа или претражујући доступне изворе на интернету.