Држава ће морати да држи под контролом нову потрошњу

Економски програм власти Србије има циљ да одржи позитиван замах, а власти треба похвалити због стриктног поштовања утврђених фискалних правила за индексирање зарада у јавном сектору и пензија. Од кључног је значаја да се ове одлуке о индексирању изолују од политичких притисака и да се воде искључиво оним што је економски одрживо на средњи рок, каже у разговору за „Политику” Лев Ратновски, стални представник мисије Међународног монетарног фонда (ММФ) у Србији.

Који су кључни макроекономски приоритети које је ММФ идентификовао за Србију у 2025. и наредним годинама, у току реализације трогодишњег Инструмента за координацију политика (ПЦИ)?

Србија је лидер у Европи у погледу раста, с очекиваном стопом од око четири процента у овој години, и већом у 2025. Незапосленост је на историјском минимуму, а реални приходи расту. Инвестициони кредитни рејтинг који је Србији недавно доделио СиП одражава ове снажне макроекономске резултате и требало би да се позитивно одрази на стране директне и шире инвестиције. Економски програм власти Србије има за циљ да одржи овај позитиван замах. Програм је координисан са ММФ-ом на бази трогодишњег споразума ПЦИ, који покрива период од 2025. до 2027. године, и који је одобрио Извршни одбор ММФ-а 9. децембра. ПЦИ је инструмент који не предвиђа коришћење финансијских средстава и намењен је подршци снажним и координисаним економским политикама. Главни приоритет у оквиру инструмента ПЦИ је фискална дисциплина. Власти су преузеле две важне обавезе. Прво, ограничиће фискални дефицит на три процента БДП-а у наредне три године. Друго, строго ће се придржавати посебних фискалних правила о пензијама и зарадама у јавном сектору. На тај начин, Србија може да одговори на своје важне потребе у погледу друштвеног и инфраструктурног развоја на фискално одржив начин, старајући се да јавни дуг настави да пада.

У случају неочекиваних шокова, власти су се обавезале да ће спровести даље мере потребне у циљу придржавања договорених фискалних оквира. „три процента” су јасан и видљив циљ, који је такође у складу са „Мастрихтским критеријумима” ЕУ за управљање јавним дугом. Обавезујући се да ће на овај начин ограничити дефиците, власти показују да одлуке о потрошњи држе под контролом.

Који су кључни економски ризици за Србију у оквиру инструмента ПЦИ и како се њима може управљати?

На домаћем плану држава ће морати да држи под контролом нову потрошњу. Једноставно речено, на основу договореног ограничења дефицита од три процента, већа потрошња на одређене ставке подразумеваће мању потрошњу на друге ставке. На међународном плану, економски раст у ЕУ, главном извозном партнеру Србије, и даље је слаб. Успоравање у Европи значило би мањи раст у Србији.

Присутни су и природни ризици: сетимо се овогодишње суше у Србији и поплава у другим деловима Европе. А ту су, нажалост, и геополитички ризици, који сада изгледају као константа. Србија је изградила добре бафере за суочавање с овим ризицима. Народна банка Србије (НБС) има рекордно високе девизне резерве. Јавни дуг је сада испод 47 процената, што је солидно, по чему се Србија издваја у регионалном или европском контексту, и готовинска салда трезора су висока. Ипак, најважнији бафер је влада која показује кредибилну посвећеност одговорној економској политици. То је оно што ММФ-ов инструмент ПЦИ жели да подржи.

Како се Србија опоравила од енергетске кризе 2022. године?

ММФ ће, заједно с другим међународним финансијским институцијама, остати ангажован у енергетском сектору. Србија се опоравила од акутног стреса европске енергетске кризе из 2022. године. То је делимично захваљујући променама у утврђивању цена енергије које је подржао ММФ, а које су се фокусирале на флексибилније цене у сектору привреде које су више базиране на тржишту и већи повраћај трошкова у сектору домаћинстава. Међутим, ситуација у енергетском сектору остаје сложена, с обзиром на многе потребе за инвестицијама, финансијским рањивостима и изазовима у погледу управљања. Много тога мора да се уради да би ЕПС и ЕДС постали економски снажне компаније које су у стању да подрже растућу економију Србије. Такође, гас је и даље осетљив на тешку геополитичку ситуацију.

Како ММФ види споро смањење инфлације у Србији и њен повратак у планирани оквир, у поређењу с европским просеком: у еврозони октобарска инфлација је износила два процента, док је у Србији износила 4,5 процента? Које су препоруке ММФ-а у погледу раста цена у Србији?

Излазимо из историјског глобалног инфлаторног шока који је био подстакнут ценама хране и енергије, који је веома снажно утицао на Србију због великог удела тих ставки у потрошачкој корпи. НБС је водила економију кроз тај шок и вратила инфлацију у оквире свог дозвољеног одступања од инфлаторног циља од 1,5 до 4,5 процента.

Међутим, ситуација је и даље пуна изазова. Постоји макроекономско правило да виши економски раст, мања незапосленост и раст прихода обично доводе до мало веће инфлације. То значи да економска динамичност Србије – која је сама по себи веома добра вест – донекле отежава посао НБС-у. Инфлаторни притисци су сада посебно видљиви у сектору услуга, који је најосетљивији на услове на домаћем тржишту рада. Поздравили смо одлуку НБС-а да у октобру и новембру не мења каматне стопе и очекујемо да ће НБС у догледној будућности задржати опрезан став у својим одлукама о монетарној политици.

Како ММФ види инвестиције и државну потрошњу у оквиру пројекта Експо 2027. у Србији? Постоје ли опасности и које су то опасности током реализације тог пројекта?

Пројекат Експо води искусан тим који разуме значај управљања финансијским ризицима. Нисам најпозванији да говорим о ризицима имплементације код великих грађевинских пројеката, али се надам да ће бити могуће и њима управљати. Такође, проучавамо ефекте пројеката Експо и „Скок у будућност” на ширу економију. На пример, на кратак рок, раст ће бити већи и биће изграђена преко потребна инфраструктура, високе јавне инвестиције такође могу допринети повећању трошкова изградње и недостатку радне снаге на тржишту рада, као и повећању увоза. Држава је у праву што за Експо користи и домаћу и страну радну снагу, и ово изгледа као добра прилика за даљи напредак у погледу процедура за привлачење стране радне снаге у Србију. На дужи рок, важно питање је стварање могућности за коришћење новоизграђене инфраструктуре након догађаја Експо.

Колико су транспарентна издвајања средстава и државне инвестиције у пројекат Експо 2027. и које су препоруке ММФ-а у том погледу?

ММФ подржава различите фискалне реформе у Србији, укључујући оне које побољшавају транспарентност јавних инвестиција. На пример, Фискална стратегија Србије за 2025. годину садржи табелу која приказује претходне и очекиване расходе за кључне инвестиционе пројекте. Недавне измене и допуне Закона о буџетском систему ће учинити да се такве информације и даље пружају у будућим документима Фискалне стратегије. То представља важну реформу.

У којој мери су издвајања буџетских средстава и потрошња на зараде у јавном сектору и пензије, које је Србија планирала да реализује до краја 2024. и почетком 2025. године, у складу с политиком буџетске потрошње коју подржава ММФ? Како коментаришете одлуку да ће, почев од ове године, пензије бити кориговане у децембру, уместо у јануару?

Власти Србије треба похвалити због стриктног поштовања утврђених фискалних правила за индексирање зарада у јавном сектору и пензија. Од кључног је значаја да се ове одлуке о индексирању изолују од политичких притисака и да се воде искључиво оним што је економски одрживо на средњи рок. Корекција пензија у децембру, тако да корисници могу да добију веће износе током празничне сезоне, има смисла, и ми подржавамо ту иницијативу.

Како ће инвестициони рејтинг утицати на економију Србије?

Овај рејтинг је историјско постигнуће, које показује да се снажне макроекономске политике и структурне реформе у Србији исплате. Захваљујући рејтингу, Србија може да се задужује или рефинансира по атрактивнијим условима на међународним тржиштима. Овај рејтинг државе такође помаже приватним фирмама. Недавна међународна емисија обвезница националног телекомуникационог оператера представља позитиван знак. Такође бих желео да нагласим да је инвестициони рејтинг својеврсна „полиса осигурања”. Када тржишта бележе раст, не примећује се велика разлика између тога да ли сте нешто изнад или нешто испод инвестиционог рејтинга. Међутим, добра времена никад не трају заувек.

У стресним периодима, тржишта имају негативан однос према земљама које немају инвестициони рејтинг. Тада ће постати очигледно како недавно добијени рејтинг доприноси отпорности економије Србије и даје властима „маневарски простор” да управљају економијом током тешких времена.