Плу­ћа Ки­кин­де на ки­се­о­ни­ку

Ки­кин­да – Са са­мо 1,16 од­сто те­ри­то­ри­је под шу­ма­ма, Ки­кин­да се убра­ја у нај­ма­ње по­шу­мље­не обла­сти у Ср­би­ји и Евро­пи. Због то­га ло­кал­на са­мо­у­пра­ва ула­же на­по­ре ка­ко би по­пра­ви­ла ову не­слав­ну ста­ти­сти­ку. Ме­ђу­тим, тај про­цес је ве­о­ма дуг.

Не­до­ста­так шу­ма, та­ко­зва­них ,,плу­ћа пла­не­те”, Вој­во­ди­ну чи­не нај­си­ро­ма­шни­јом ре­ги­јом у Евро­пи, са са­мо 7,1 од­сто шу­мо­ви­то­сти. Као пре­вас­ход­но по­љо­при­вред­на те­ри­то­ри­ја, овај ре­ги­он не­ма до­вољ­но по­треб­ног шум­ског зе­мљи­шта, а Ки­кин­да са све­га 1,16 од­сто по­шу­мље­но­сти пред­ња­чи у овој не­слав­ној ста­ти­сти­ци. Да би се еко­ло­шка сли­ка по­бољ­ша­ла, по­треб­но је чак не­ко­ли­ко де­це­ни­ја. У ло­кал­ној са­мо­у­пра­ви не се­де скр­ште­них ру­ку, већ ула­жу на­по­ре ка­ко би плу­ћа Ки­кин­де про­ди­са­ла. Јед­на од ак­ци­ја по­шу­мља­ва­ња, одр­жа­на је у бу­ду­ћем пар­ку у Ру­ском Се­лу, ка­да је по­са­ђе­но 250 мла­ди­ца ли­шћар­ских и че­ти­нар­ских сад­ни­ца.

– Два хек­та­ра кра­си­ће цр­ве­но­ли­сна шљи­ва, жа­ло­сна бре­за, пла­ва смр­ча, пла­тан, укра­сне фор­зи­ци­је, ту­ја, ке­дар. Да би­смо до­сти­гли по­шу­мље­ност од два од­сто, по­треб­не су де­це­ни­је сад­ње. И не са­мо то, не­го тре­ба и ода­бра­ти аде­кват­не ло­ка­ци­је на ко­ји­ма мо­же да се са­ди. Про­јек­ци­ју парт­нер­ног уре­ђе­ња ура­ди­ло је ЈП ,,Ки­кин­да”. На про­ле­ће ће про­стор пар­ка има­ти леп­ши из­глед, а циљ нам је да га опле­ме­ни­мо за бу­ду­ћа по­ко­ле­ња  – ка­же Ми­ро­сла­ва На­ран­чић, се­кре­тар­ка Се­кре­та­ри­ја­та за за­шти­ту жи­вот­не сре­ди­не, по­љо­при­вре­ду и ру­рал­ни раз­вој гра­да Ки­кин­де.

Овој ак­ци­ји при­кљу­чи­ли су се уче­ни­ци и за­по­сле­ни у ОШ ,,Гли­го­ри­је По­пов” из Ру­ског Се­ла.

– Чим има ви­ше др­ве­ћа, има и ви­ше ки­се­о­ни­ка и лак­ше ди­ше­мо. Леп­ше нам је у при­ро­ди не­го да оста­не­мо код ку­ће – ка­же Ни­ко­ла Ерић, уче­ник ше­стог раз­ре­да ОШ ,,Гли­го­ри­је По­пов”.

Истог је ми­шље­ња и ње­го­ва школ­ска дру­га­ри­ца Ма­ри­ја Во­ји­но­вић.

– Мно­го је леп­ше ка­да ви­ди­мо парк пун др­ве­ћа, има­мо где да ше­та­мо. По­но­сна сам што смо до­при­не­ли да има­мо леп­шу и здра­ви­ју сре­ди­ну – на­во­ди она.

На про­сто­ру бу­ду­ћег пар­ка у Ру­ском Се­лу пла­ни­ра­на је из­град­ња два деч­ја игра­ли­шта, про­стор за ве­жба­ње на отво­ре­ном, се­ни­ка, клу­па.

– Про­је­кат из­град­ње пар­ка у цен­тру се­ла по­че­ли смо пре пет го­ди­на. Од за­пу­ште­ног и за­ко­ро­вље­ног про­сто­ра, на­пра­ви­ће­мо про­стор за од­мор и ре­кре­а­ци­ју. До са­да смо из­гра­ди­ли трим ста­зу, из­бе­то­ни­ра­на су по­сто­ља за де­чи­ја игра­ли­шта, кол­ски улаз, а на­ред­не го­ди­не тре­ба­ло би да за­вр­ши­мо све гра­ђе­вин­ске ра­до­ве – ка­же пред­сед­ник Са­ве­та МЗ Ру­ско Се­ло Ду­шан Мар­ја­но­вић.

Ло­кал­на са­мо­у­пра­ва пот­пи­са­ла је уго­вор са јед­ном аустриј­ском ком­па­ни­јом ко­ја спро­во­ди ак­ци­ју ,,Ср­би­ја се во­ли др­ве­ћем”. Пр­ве сад­ни­це у Вој­во­ди­ни до­ни­ра­ла је упра­во Ки­кин­ди. На­да­мо се, за не­ку леп­шу и зе­ле­ни­ју сли­ку у бу­дућ­но­сти.

Шу­мо­ви­тост Ср­би­је

Пре­ма по­да­ци­ма о ре­зул­та­ти­ма Дру­ге на­ци­о­нал­не ин­вен­ту­ре шу­ма, тре­нут­на шу­мо­ви­тост Ре­пу­бли­ке Ср­би­је из­но­си 39,01 од­сто. По­ред по­ве­ћа­ња по­вр­ши­не под шу­ма­ма, еви­ден­ти­ра­но је и по­ве­ћа­ње оста­лих так­са­ци­о­них еле­ме­на­та ко­ји укљу­чу­ју за­пре­ми­ну и за­пре­мин­ски при­раст. Та­ко­ђе, по­ве­ћа­на је ко­ли­чи­на скла­ди­ште­ног угље­ни­ка у шу­ма­ма Ср­би­је, та­ко да она са­да из­но­си око 257.000.000 то­на. У окви­ру про­јек­та „До­при­нос одр­жи­вог га­здо­ва­ња шу­ма­ма ни­ским еми­си­ја­ма и при­ла­го­дљи­вом раз­во­ју” ко­ји је им­пле­мен­ти­ран у пе­ри­о­ду 2018–2023. и фи­нан­си­ран од стра­не Гло­бал­ног фон­да за жи­вот­ну сре­ди­ну (ГЕФ), спро­ве­де­на је Дру­га на­ци­о­нал­на ин­вен­ту­ра шу­ма Ре­пу­бли­ке Ср­би­је, на­ве­де­но је на сај­ту Упра­ве за шу­ме.