Русија, Украјина, САД и „расплет”

У свом сериозном и инспиративном размишљању под насловом „Расплет око Украјине увод у нови поредак” (без знака питања), Политика, 1. децембар 2024. године, др Зоран Миливојевић, између осталог, разматрајући најављено ангажовање Трампа за мир и за окончање рата у Украјини сматра да је то ангажовање „увод у расплет и почетак и дефинисање елемената новог поретка” (кога?). Аутор, такође, износи и мишљење да је реч о „очувању положаја САД ...” као „и даље водеће глобалне силе...”, о „новој глобалној прерасподели ...ради нове равнотеже снага и безбедносне архитектуре као кључне гаранције за одвраћање од глобалне катастрофе”.

Ова охрабрујућа размишљања и схватања отварају, међутим, сет нових размишљања и питања (критичких) у вези са већ, персонално формираном Трамповом администрацијом и првим озбиљним наговештајима њене спољне политике према европском континенту. Тако, на пример, може ли се говорити („само”) о „расплету” највећег и најкрвавијег рата у Европи после окончања Другог светског рата као и да ли је у питању „увод” (почетак) у нови поредак? Наиме, питамо се, шта уколико Трампова администрација намерава да остварује мир и окончање рата, де факто, рата САД, уз помоћ НАТО-а и Европске уније, против Русије а на територији и са територије Украјине „до последњег Украјинца”, досадашњим, „старим”, традиционалним, а модернизованим и прилагођеним, „техникама” глобалне доминације, милитаристичког и економског диктата  по сваку цену? Изузетост и изузетност Америке – „Учинимо Америку поново великом” (највећом). Да ли на рачун Русије и руског народа и његове виталне безбедности и опстанка? Нема „велике Америке” у међународним односима без – њене одлучујуће контролне улоге у пресудним (историјским) виталним стратешким војно-безбедносним и геополитичким питањима европског континента! Он је њен глобални приоритет кога је Америка спремна да га се последњег одрекне. Како Трампова администрација мисли да САД и даље „владају” Европом уколико би се војно-геополитички повукла из Украјине (читај, Европе) признајући виталне националне безбедносне, егзистенцијалне интересе Русије да штити и брани себе? Како, на крају, ново-стара америчка администрација мисли да поново „учини Америку великом” уколико не наметне Русији нови циклус исцрпљујућег рата?

Једино, пре свега за Русију, а затим и за Европску унију и читав европски континент, здраво и дугорочно безбедносно-геополитичко решење, излаз из рата и успостављање мира и стабилности на континенту, јесте организовање међународног европског мировног безбедносног конгреса кога је Европа у својој новијој историји познавала више пута после њених великих и дуготрајних ратова. Наравно, то би морале прихватити и САД – највећа европска ваневропска сила. До овог корака могуће је доћи само на два начина: силом или милом! Све остало, „дијалог о расплету”, разноразне иницијативе кратког даха о прекиду ватре, привременом примирју, преговорима, замрзавању. посредовања, парцијална „решења” и сл., само су димна завеса, густа магла Сједињених Држава и Европске уније која би се спустила на Русију.

И сам аутор, др Миливојевић на крају, увиђа, разматрајући руске претпоставке за „дијалог о расплету”, да „гаранције безбедности...могу бити само нова равнотежа снага и безбедносна архитектура ... Све друго је политички ризик за опстанак на власти у Москви и за глобални геополитички положај руке државе”.

+научни саветник, међународни односи