Србија доприноси глобалној енергетској транзицији

Бакар и злато су сировине које се највише истражују у Србији. То можда и не чуди ако се зна да је бакар, или црвени метал како га зову, постао заправо окосница декарбонизације. Он је данас кључни елемент у одбрамбеној и у аутомобилској електроиндустрији, производњи батерија и система за смањење емисије угљен диоксида (ЦО2). Неизбежан је у производњи ветротурбина и електричних мрежа. Енергија ветра на мору преко ветроелектрана захтева око три пута више бакра него производња електричне енергије на угаљ.

Како ће и колико рударске компаније изаћи на крај за све већом тражњом за бакром који ће наставити да подстиче енергетску транзицију, јер је он у служби зелене будућности, остаје да се види.

– Захваљујући компанијама „Србија Циђин копер” и „Србија Циђин мајнинг”, Србија постаје један од лидера у обезбеђивању овог стратешког ресурса за зелене технологије. У 2023. години, напредак два пројекта унапредио је положај Србије у европској рударској индустрији, при чему производња бакра у земљи сада чини 18 одсто укупне европске производње. Као резултат тога, Србија је постала други највећи произвођач бакра у Европи, дајући велики допринос локалној економији, истакла је на конференцији „Дијалози у Кини”, Меги Хуанг, извршни руководилац и директор представништва компаније „Циђин” у Београду.

Потражња за бакром расте, посебно са развојем вештачке интелигенције и високотехнолошких уређаја. Смарт системи, процесори и уређаји будућности зависе од овог метала, а рудници „Србија Циђин копера” у Бору и рудник Чукару Пеки „Србија Циђин мајнинга” омогућавају Србији да игра кључну улогу у глобалном ланцу снабдевања. Рудник бакра и злата Чукару Пеки је изграђен са циљем стварања „првог модерног зеленог рудника” у Србији.

– Када се говори о улози бакра у енергетској транзицији, чињеница је да глобална борба за смањење зависности од фосилних горива и прелазак на обновљиве изворе енергије не би била могућа без бакра. Компанија је од 2018. године уложила 4,5 милијарди долара у аквизицију и развој ових пројеката, који се налазе у Бору, у оквиру Борског округа. До 2030. године циљ је да се достигне 500.000 тона производње бакра, што би Србију позиционирало као највећег произвођача бакра у Европи – истакла је Меги Хуанг.

Циљ компанија је постизање карбонске неутралности до 2050. године. У наредним годинама планирају изградњу соларних електрана, додатно смањење емисија и улагања у еколошку обнову рударских подручја.

Овај приступ показује како рударство може постати савезник екологије, унапређујући одрживост и стварајући нове могућности за развој локалних заједница. Бакар произведен у Србији није само метал – он је симбол транзиције ка зеленој будућности, у којој технологија и екологија иду руку подруку. Захваљујући напорима „Србија Циђин копер” и „Србија Циђин мајнинг”, Србија је постала важан део глобалне приче о одрживом развоју.

Од доласка у Србију Циђин је уложио више од 340 милиона америчких долара у заштиту животне средине у Србији. Посвећен је минимизирању утицаја на животну средину кроз одговорне праксе и улагања.

– Компаније „Србија Циђин” улажу значајна средства у одрживе рударске праксе које балансирају економску добит и очување животне средине. Модернизација топионице у Бору, завршена 2023. године, представља прекретницу. Број дана када је сумпор-диоксид (СО2) прелазио регулаторне границе пао је са 156 дана у 2014. на нулу. Осим тога, прелазак на природни гас смањио је емисију угљен-диоксида (ЦО2) за више од 9.000 тона годишње – наводи се у извештају о друштвено одговорном пословању компаније „Србија Циђин копер” за 2023.