Ванземаљци у Дејтону

Ма, какав Клинтон, какав Кристофер или Холбрук, нико од њих није могао да приволи Милошевића, Туђмана и Изетбеговића на потписивање мировног споразума у Дејтону.

Ко је онда такву моћ имао, питамо анонимног телефонског саговорника, читаоца ,,Политике” који је пажљиво пратио сведочење Јована Ковачића о извештавању из Дејтона.

– Знате ви то, сигурно, сетите се о чему се после Дејтона говорило у Београду –каже глас с друге стране, уз напомену да ће се јавити сутрадан, отприлике у исто време, да би чуо одговор на његово питање зашто су Милошевић, Туђман и Изетбеговић пристали на мир у Дејтону.

Стављен пред тај чудан, али изазован задатак, покушао сам да реконструишем гласове који су у оно време из Дејтона допирали до београдских „обавештених кругова” и редакција медија, или били произвођени овде, на лицу места, у тим истим кухињама.

Онда је сутрадан, готово у минут тачно, зазвонио телефон, с друге стране се јавио исти глас: „Јесте ли се сетили?”

Сетио се јесам, само не знам да ли је одговор тачан, рекох непознатом, а онда на његово скоро наредбодавно тражење (,,Чекам!”), рекох: „Ванземаљци!”

„Тачно!”, чух с друге стране, после чега је, као у некој од епизода „Досијеа икс”, непознати прекинуо везу, остављајући Молдера и Скали у новој недоумици.

Београдом су заиста, у време преговора и потом, кружиле разне приче о збивањима у бази ,,Рајт-Патерсон”. Обликовано је и неколико урбаних легенди од којих је, свакако,највеселија она о ванземаљцима, али ни остале нису баш за бацање.

Једна од њих каже да су Американци стигли у ,,Рајт-Патерсон” с врло прецизним психолошким и здравственим профилима тројице преговарача с брдовитог Балкана, чије су ментално и физичко стање редовно контролисали и процењивали на основу анализе урина и још понечег. А онда су представници САД, на основу добијених резултата, наводно прилагођавали своје потезе тренутном психофизичком стању тројице кључних преговарача и њихових најближих сарадника.

Легенда или истина, ко ће то знати?

Друга легенда каже да су Милошевић, Туђман и Изетбеговић готово запали у неку врсту шока, када су им домаћини представили виртуелне рељефе босанскохерцеговачког крајолика. На том путовању кроз компјутерски тродимензионални свет, изграђен по матрици тада мало познатих технологија, вође су одустајале од захтева да тражени коридори или делови територије буду мерени њиховим аршинима. На великим мониторима, захваљујући рачунарском моделовању безбројних података о терену сниманом из ваздуха и са земље, пред њима су се низале слике неупоредиво прецизније и тачније од оних које су носили у сопственим представама.

Легенда или истина, ко ће то знати?

Као шлаг на торту, у тумачење успешно завршених преговора у Дејтону, уселили су се и ванземаљци, истина знатно касније.

Некако се то поклопило са помпезно најављиваним документарним филмом на телевизији „Пинк”, о чувеном „случају Розвел” где се наводно 1947. године срушио „летећи тањир” са ванземаљском посадом. После тога су страдали и преживели ванземаљци, заједно с остацима летелице, пренети баш у базу „Рајт-Патерсон”. Један од ванземаљаца, тврде многи, чак је живео све негде до 1953. године, што је армији САД омогућило да свашта сазна о нашим свемирским комшијама и њиховим невероватним технолошким достигнућима.

Војна база „Рајт-Патерсон” је највећа база америчког војног ваздухопловства и база с најдужом традицијом. Основана 1917. године, име је добила у част браће Рајт, првих летача авионом, као и у част пробног пилота, поручника Френка Стјуарта Патерсона, који је погинуо тестирајући авион на полигонима ове базе 1918. године. У бази се налази и вероватно највећи музеј ваздухопловства у свету (Национални музеј ваздухопловних снага САД).

У овој бази и њеним ,,депандансима”, као што је чувена, тајна „Зона 51”, по тврдњама многих извора, смештени су и главни амерички центри за истраживање феномена НЛО и ванземаљаца. Ваљда и зато многи тврде да се ,,тамо негде” налази и нека врста супертајне „музејске поставке” посвећене „случају Розвел”.

У овој причи је неважно шта је од тога мит а шта истина, јер су наведене мирођије послужиле да се скува и легенда о пресудној улози ванземаљаца у потписивања мировног уговора у Дејтону. Како? Тако што домаћини, упркос примени свих вештина, нису приволели тројку Милошевић–Туђман–Изетбеговић да прихвати мир. Зато су посегли за последњом могућношћу.

Када су већ сви светски медији јављали да су преговори пропали, Американци су, каже легенда,повели тројицу преговарача да виде остатке ванземаљаца, уз подразумевајућу, строгу обавезу да о томе ћуте.

Када су схватили колико смо сви мали у свемирском пространству и колико су било какви интереси, мерени људским аршинима, у ствари, ништавни, тројица главних преговарача у Дејтону латила су се својих пенкала и потписала аранжман о крају рата у Босни и Херцеговини.

Пошто нас је анонимни саговорник с почетка текста подстакао да ову веселу урбану легенду вратимо у сећање, можда има смисла да на њу подсетимо и читаоце.