Лекови се враћају на рафове „Апотеке Београд”

„Апотека Београд”, једна од важних здравствених установа у граду, нашла се, претходних месеци, у лошој финансијској ситуацији. Због тога је део запослених и штрајковао, а било је и најава да би могла да пређе у приватне руке. Идеја није била блиска многим Београђанима који су на ову апотеку навикли па су у њене огранке свраћали и када их је са рафова „гледала” празнина. Али, помак набоље изгледа да је на видику. Јер, град је недавно изгласаним буџетом предвидео средства за репрограм дугова ове значајне институције. То би требало да значи да ће део дуговања повериоцима бити исплаћен, после чега би рафови поново требало да буду пуни, купци подмирени, а и запосленима би се исплатиле заостале зараде.

– Претходних месеци нисам хтео да се оглашавам јер смо напорно радили да спасемо ову установу чији је рачун, када сам ја дошао, био готово празан. Лошој финансијској ситуацији, подсетићу, доприноси и неравноправан положај државне апотеке у односу на приватнике. Прво је 2013. године донесена одлука да приватне апотеке као и државне могу да издају лекове на рецепт. С тим што приватници нису имали обавезу да отварају своје објекте у мањим насељима, а ми се као државна установа нисмо водили само профитом. Наставили смо да радимо са истим бројем апотека и са истим бројем запослених, што је у конкуренцији у којој смо се нашли јело постојећа средства – објашњава Никола Прелевић, в. д. директора „Апотеке Београд”.

Он наглашава да им наруку није ишло ни то што више нису самостално спроводили јавну набавку лекова јер су на тај начин остали без одређеног дела прихода. И та одлука смањила је приходе у каси ове установе. Сви ти кораци утицали су да је дефицит апотеке достизао чак и у време пандемије вируса корона до 900.000.000 динара на годишњем нивоу. Дугогодишњи дефицит топио је оно што се годинама стварало па је „Апотека Београд” осетно почела да тоне.

– Тражили смо тада да оснивач, а то је град, помогне и да ми сами повучемо неке потезе да се ова установа не угаси. Град нам је још од прошле године излазио у сусрет, а и ми смо покушавали да унапредимо наше пословање. Све, је међутим, било успорено због гломазног и застарелог система који смо наследили. Опстајали смо захваљујући дневним пазарима одакле смо и исплаћивали плате. У јуну је наступио најлошији период за нас, када су први пут почеле да касне зараде запосленима. Ушли смо тада у разговоре са градом. Градоначелник је поверио тај део посла Николи Никодијевићу, председнику Скупштине града, а закључак разговора са њим био је да ми изађемо са нашим предлогом мера. Неке од тих мера биле су болне и за нас, али и за град – објашњава Прелевић.

Успели су након тога, каже, да средства потребна за плате смање за 35.000.000 динара, неке апотеке које су биле непрофитабилне су затворили па тако сада ради 75 објеката, а не 107. И број запослених је смањен – неки су отишли у пензију, неки прешли код приватника па сада уместо 800 имају око 630.

– Циљ нам је да установа опстане, а не да дођемо у ситуацију да је приватизујемо. Наш задатак био је да смањимо све трошкове и направимо здраво језгро апотека које би са добрим и квалитетним снабдевањем могле саме себе да издржавају. Најважнији наш предлог, који је град усвојио, јесте да се направи репрограм дуговања. Добили смо зелено светло и град је за ову годину предвидео средства за плаћање репрограма. Реч је о око 30.000.000 динара месечно у наредне три године. Тренутно смо у преговорима који иду у добром правцу. Надамо се да ће већ ових дана наше апотеке поново бити пуне, а да ће пацијенти и суграђани у њима наћи оно што је им потребно – рекао је Прелевић.

Он је нагласио да се нада да ће успети да са добром снабдевеношћу направе добитак.

– Тако бисмо исплатили и заостале плате запосленима. Иначе, није реч о три зараде, како се могло чути од појединаца, већ ће у овом месецу заостатак радницима бити сведен на ниво једног и по примања. Наши запослени имају плате као здравствени радници и дипломирани фармацеут који код нас тек почиње да ради има нето зараду 119.000 динара – рекао је он.

Неке од апотека затворене су трајно, неке привремено. Оно што се у први мах говоркало јесте да су локације апотека разлог зашто се спомиње њихова приватизација. Али на око 90 одсто места где се налазе апотеке простори су у јавном власништву, односно власништву града, док остале локације, око десетак одсто, они изнајмљују.

– Трудимо се максимално да опстанемо па се надам да ће град и држава препознати значај наше установе. Јер, сада имате ситуацију да приватници намерно праве дефицит лекова или не набављају неке јер им се не исплати. Ми смо једини који можемо да одговоримо тим изазовима јер нама интерес није профит, већ смо ми установа примарне здравствене заштите – наглашава Прелевић.

Имају лекове које други немају

„Апотека Београд” производи око 150 галенских артикала и однедавно има још три нова препарата за негу лица на тржишту – серум са Це-витамином, серум са ниацинамидом и серум са ретинолом, а недавно је представила пантенол крему и маст.

– Ми једини производимо магистралне лекове, односно лекове који се праве по рецептима. Ево, примера ради, сада је несташица гентамицина, а ми га имамо јер га наши запослени праве – истакао је Никола Прелевић.