Недеља, 20.07.2025. ✝ Верски календар € Курсна листа
КАКО ПРАВОСЛАВНЕ ЗАЈЕДНИЦЕ ДОЧЕКУЈУ БОЖИЋ У ДУБАИЈУ

У истом храму служба се обавља на четири језика

У модерном крају, познатом као Џебел Али, већ 15 година уздиже се бела, пажљиво осликана црква, у којој тренутно служе чак четири свештеника – представници арапске, српске, грчке и румунске православне заједнице
Благовештењски храм у Дубаију је увек пун верника (Фото фејсбук страница Благовештењског храма у Дубаију)

Специјално за „Политику”
Дубаи – Најважније је да се служба никад не прекида – овим речима нас на вратима православног Благовештењског храма у Дубаију дочекује отац Варнава, из Сирије.

Православни храм смештен је у модерном, новоразвијеном крају Дубаија, познатом као Џебел Али. Између Англиканске цркве, египатске православне цркве Св. Мине, индијског храма и још неколико сакралних објеката различитих верских заједница, већ 15 година уздиже се бела, пажљиво осликана црква, у којој тренутно служе чак четири свештеника – представници арапске (сиријске, либанске, палестинске и јорданске), српске, грчке и румунске православне заједнице.

Срдачност, хармонија и љубазност осећају се већ при самом уласку у црквено двориште, које је, у ишчекивању Божића, укусно декорисано заједничким трудом свештеника и верника. Последњи су дани децембра 2024.

„Изузетно је важно да су свештеници блиски пастви”, подсећа отац Варнава на мишљење и визију антиохијског патријарха Џона Десетог, поглавара Антиохијске православне цркве.

„Желимо да се верници увек окупљају око цркве, да се упознају, подржавају и прослављају Господа и традицију увек и свугде. У мојој парохији тренутно је око хиљаду породица, укључујући и децу. За њих сваког Божића припремамо приредбу, поклоне, посету Деда Мраза. То је веома важно, јер деца која су блиска Цркви постају одрасли који ће наставити традицију и веома сам срећан што се сваке године окупљамо у великом броју”, наставља отац Варнава у изјави за „Политику”.

Он у Дубаију служи већ 45 година и, како каже, увек се водио мишљу да се континуитет службе мора одржати.

„Англиканска црква нас је срдачно подржавала 35 година и литургије су се дуги низ година одржавале у том храму. Уз великодушну помоћ Његовог височанства шеика Мухамеда бин Рашида ел Мактума, који је цркви даривао земљиште, 2009. године смо подигли овај храм. Желео бих да нагласим да смо, као свештеници, веома срећни и задовољни што службујемо у окружењу у којем смо срдачно подржани и сигурни”, истиче наш саговорник и додаје да литургијама на арапском неретко присуствује чак 850 верника.

Архимандрит Прокопије Тајар, свештеник Српске православне цркве, објашњава нам да се литургије на српском језику одржавају сваке недеље у Благовештењском храму, а сваке суботе у храму Св. Оца Николе у Абу Дабију.

„Према молитвено-евхаристијским потребама нашег, српског народа, поред поменутих светих литургија, током седмице се организују и други видови молитвословља и богослужења”, каже за „Политику” архимандрит Прокопије, истичући да су и у српској заједници у току припреме за један од највећих хришћанских празника.

„Као и у претходним прославама овако великих празника, мноштво српског народа узима учешће кроз свету литургију и каснију прославу божићног програма, који укључује доделу пакетића за најмлађе. С поносом и великом радошћу у срцу можемо рећи да је наша заједница све бројнија, да мноштво људи и деце узима учешће у заједничком молитвеном духу у циљу спасења и прославе божјег имена”, истиче отац Прокопије, који у Уједињеним Арапским Емиратима служи већ годину дана.

Разговору се придружује отац Александру, млади свештеник Румунске православне цркве, који у Дубаију службује већ три године.

„Парохија је оформљена пре три године, али се уз подршку румунског конзулата службе за највеће празнике одржавају већ 15 година. У овом храму литургије на румунском најчешће се одржавају суботом и четвртком, и том приликом се редовно окупља око 80–100 верника”, љубазно објашњава наш саговорник и додаје да румунска заједница учествује у предстојећим божићним свечаностима.

„Некада се службе одржавају симултано, на више језика”, наглашава отац Варнава и додаје да је језик најважнији елемент службе и да је поносан на чињеницу да је баш вишејезичност специфичност овог храма.

Отац Исак, свештеник Грчке православне цркве, такође истиче да је језик оно што држи заједницу на окупу. Он је из Сирије, ученик богословске школе из Атине, а у Благовештењском храму служи литургије, венчава и крштава на грчком језику.

„Верника који редовно долазе на литургије има стотинак. Грчка православна заједница у Дубаију броји око 5.000 верника”, прича отац Исак.

Одушевљени гостопримством и љубазношћу свештеника, обгрљени духом заједништва, одлазимо уз обећање да ћемо се током празника видети и на светој литургији.

Бадњак, чесница, коринђаши и руска салата

У цркви срећемо и неколико верника СПЦ. Бојана Романић из Панчева каже да се труди да дође кад год јој то обавезе дозвољавају, али да због природе посла у авијацији није редовна у цркви.

„За Божић сам углавном код куће у Србији, али ако се деси да сам у Дубаију, организујем окупљање најближих пријатеља уз чесницу и традиционалну кухињу, трудимо се да дочарамо кућну атмосферу, а буде и понеки коринђаш, у складу с војвођанском традицијом”, кроз смех каже Бојана, која у Дубаију живи већ 12 година.

Речи Оца Варнаве о томе како је важно да црква буде блиска пастви потврђује и Викторија Ходакова из Украјине. Њен супруг је православни Сиријац и, како каже, ужива у окупљањима сиријске православне заједнице, јер се осећа дух заједништва.

О томе колико је важно да се традиција одржи и пренесе на потомке разговарали смо са Софијом Јанковић, менаџерком продаје, чија су деца рођена у Дубаију пре 23, односно 17 година: „У Емиратима смо 25 година. За Божић се традиционално спремају чесница с новчићем, јагњетина и домаћа супица. Не практикујемо одлазак у цркву, али редовно на дан Божића окупљамо породицу и пријатеље, који нам највише недостају, јер је живот овде доста брз и не виђамо се често.”

Њена колегиница Оливера Ерић истиче пак да јој је изузетно важно да с породицом за Божић оде у цркву и присуствује литургији.

„И у нашој кући божићна трпеза је увек традиционална. Окупимо породицу и пријатеље и свако спреми понешто, па буде и руске салате, разних посластица, наравно, ту је и печеница. Мене лично радује еуфорија Божића и сваке године се трудим да прославимо празник у миру и што веселији”, истиче Оливера, која у УАЕ живи већ 22 године.

Међу онима који су о великим празницима редовни у цркви је и капетан Александар Петровић, који у Дубаију с породицом живи скоро 15 година.

„Деца током распуста иду у Србију, а кад се врате заједно прослављамо Божић уз редован одлазак на литургију. Мама се труди да им чита приче из Библије како би схватили значај и суштину божићних обичаја, а ја се трудим да донесем бадњак из Србије или са других европских дестинација”, описује Петровић.

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.