Рад на црно и високи порези гасе мале предузетнике

У првој половини ове године регистровано је 21.712 предузетника, што је смањење у поређењу са истим периодом 2023, показују подаци Агенције за привредне регистре (АПР).

Ова евиденција показује да је први пут у последње четири године број основаних предузетника смањен у поређењу са претходном годином. Овај број је у 2023. години био 22.486, у 2022. години 20.247, док је у 2021. основано 16.387, а током шест месеци 2020. са радом је започело 13.576 нових предузетничких радњи, потврђују из „Инфостуда”.

Према подацима АПР, међу топ пет делатности, када је реч о новим предузетничким подухватима у првој половини ове године, налазе се консултантске делатности, ресторани и угоститељски објекти, рачунарско програмирање, друмски превоз терета, док су на петом месту по популарности међу предузетницима фризерски и козметички салони.

Са друге стране, за пола године у Србији се угаси у просеку око 11.000 предузетничких радњи, показује статистика АПР. Тај број је у 2023. години био 11.661, а годину пре тога 12.829, док су у 2021. години угашена 11.243 предузетника.

Иако се тај број последњих година благо смањује, чињеница је, како тврде у Удружењу „Заштитник предузетника и привредника Србије”, да се годишње угаси више од 20.000 предузетничких радњи. Што се тиче делатности у којима се највише гасе, оне су сличне као и код оснивања. Највише је оних у секторима угоститељских објеката, фризерских и козметичких салона, као и у области пружања консултантских услуга и рачунарског програмирања.

Указујући на најчешће разлоге због којих се предузетници одлучују да ставе „кључ у браву”, у Удружењу „Заштитник предузетника и привреде Србије” кажу да су међу најчешћим узроцима високи порези и дажбине.

– Предузетници се често суочавају са високим порезима и административним трошковима који знатно отежавају њихово пословање, а ту су и административне препреке и компликовани прописи који могу успорити или обесхрабрити предузетника, упозоравају у овом удружењу.

Напомињу да све то утиче на смањење профита који остварује предузетник, а бирократске препреке успоравају развој и проширење предузетничког подухвата.

– Нелојална конкуренција која долази због рада на црно или неформалног тржишта ствара неједнаке услове на тржишту и тиме отежава онима који послују легално. Другим речима, толерисањем нелегалне конкуренције и рада на црно шаље се јасна порука да је дозвољено и исплативије радити нерегистровано и на црно него радити легално и по закону, односно пунити државни буџет – истичу у „Инфостуду”.

На крају, као један од важних разлога за гашење предузетништва је и недостатак финансијске подршке у првим годинама пословања.

– Отежан приступ кредитима и недостатак инвестиција могу ограничити раст и одрживост предузетничког подухвата – кажу у „Заштитнику предузетника и привредника Србије”. Отежан приступ банкарским кредитима спречава предузетнике да улажу у нове пројекте и даље шире своје пословање.