Нови заштитни појас дуж пута Опово–Дебељача

Опово – Саобраћајница Опово – Дебељачки пут добила је нови ветрозаштитни појас у оквиру реализације пројекта „Подизање пољозаштитног појаса на територији општине Опово”. Крајем прошле године завршен је велики посао садње 2.000 нових стабала, која треба да штите ову саобраћајницу од снежних наноса, а оближње оранице од ветрова и исушивања.

„У оквиру актуелног пројекта посађено је 2.000 младица липа. Реч је о двогодишњим садницама са већ развијеним кореном, тако да очекујемо да ће појас врло брзо достићи своју пуну функцију. Локална самоуправа годинама уназад редовно спроводи овакве акције. То је за нашу средину веома битан пројекат, јер ћемо и овим пољозаштитним појасом значајно смањити утицај ветрова и снежних падавина током зиме”, напомиње Анка Симин Дамјанов, председница општине Опово, којој је у реализацији актуелног пројекта прискочило Министарство заштите животне средине.

Ово је једна од већих акција пошумљавања, након оне од пре годину и по дана, када је на потезу између села Баранда и Сакуле засађено 1.700 младица сибирског бреста и када су учествовали волонтери установа и јавних предузећа и ученици оповачке осмолетке, које је окупила локална самоуправа. О бенефитима зелених прстенова око ораница треба да се говори, нарочито у јужнобанатској регији која је, према упозорењима стручњака, једна од најогољенијих површина у Европи, што потврђују и људи на терену – пољопривредници и ловци.

„Пре свега, појасеви доприносе повећању пошумљености терена, али и спречавају одношење најплоднијег земљишта и лаког семена еолском ерозијом, а пољопривредне културе штите од оштећења утицајем ветра. Такође, утичу на побољшавање микроклиматских услова за погодније услове саобраћаја, рада у пољима, па и доприносе лепоти пејзажно-предеоних целина”, напомиње Марина Митровић, инспекторка заштите животне средине Одељења за имовинско-правне, стамбено-комуналне послове, урбанизам, грађевинарство и заштиту животне средине Општинске управе Опово.

Са интензивнијим подизањем зелених појасева у овој регији се почело пре деценију и по. На том послу су, у мањим и већим акцијама, ангажована јавна комунална предузећа, горани и други активисти, али и пољопривредници и чланови локалних ловачких удружења. Ови последњи подсећају да је некада важило да онај који обрађује 100 ланаца земље, мора да има 5 ланаца под шумом или воћем, али и да се то правило данас не поштује. Зато постоји еколошка угроженост, упозоравају и из Ловачког удружења „Омољице”, у чијем атару су заштитни шпалири константно на удару. Тако још има „рупа” у километарским низовима дрвећа посађеног у ловачко-омладинским акцијама још деведесетих година прошлог века у ветрозаштитном појасу на атарском путу Омољица–Баваниште, али и дуж саобраћајница ка другим јужним селима.

Још у доба Марије Терезије, подсећају омољички ловци, око путева се садило дрвеће, не ради украса, него ради заштите од ветрова, а онда је од педесетих година прошлог века почела масовна сеча дудова, јабланова и осталог дрвећа. Да оно ту није стајало за џабе, схватило се тек у зимама када су колоне возила остале завејане на овдашњим путевима. Зато су у Омољици, рецимо, пре неколико година ушли у акцију садње око 20.000 садница ветрозаштитних појасева, али је добар део тога километрима почупан и посечен. Несавесни пољопривредници, упозоравају овде, чине то како би увећали приносе и зараду, али штета коју праве немерљива је и вишеструка и значајно већа од евентуалне добити.