Од почетка године урађене четири трансплантације органа у УКЦС

У Универзитетском клиничком центру Србије (УУКЦС) урађене су прве трансплантације органа у овој години, тј. спасено је четири живота захваљујући једном „да”. Реч је о трансплантацијама срца, бубрега и јетре, а пацијенти су добро и постоперативни ток тече по плану, рекао је за Танјуг директор Клинике за кардиохирургију УКЦС Светозар Путник. „Из нашег аспекта леп почетак године, урадили смо четири трансплантације. У УКЦС и Клиници за кардиохирургију у ноћи између 8. и 9. јануара урађена је трансплантација срца, а на другим клиникама, Ургентном центру и Клиници за нефрологију урађене су трансплантације јетре и бубрега и сви пацијенти су добро. Наш пацијент са трансплантираним срцем се добро опоравља, једе и након биопсије и још једног или два ултразвука срца мислим да ће ускоро ићи кући”, навео је Путник.

Истиче да је тренутно на листи чекања за трансплантацију срца између 40 и 50 пацијената, међутим тај број се мења имајући у виду да, нажалост, неки не дочекају, али са друге стране сталан је прилив нових болесника. „Нови болесници долазе свакога дана и током празника и викенда и по правилу то су они пацијенти којима је трансплантација срца једини начин лечења и неопходна је у неколико дана или недеља”, нагласио је он.

Када је реч о Тиму за трансплантацију, Путник каже да је реч о релативној малој групи људи, која пуних 11 година у УКЦС се бори да развије програм трансплантације срца. „Ми смо за тих 11 година урадили неких шездесетак трансплантација срца, што и није тако мало. Али са друге стране увек можете више и увек је некако тај број недовољан јер увек имате људе који чекају”, нагласио је Путник.

Посебно је указао на то да је ширење идеје о томе да је трансплантација један стандардни медицински поступак који се у свету ради преко 50 година. „То је поступак који на најдиректнији начин продужава живот људима којима је то једини начин да живе. Посебно када говоримо о трансплантацији срца, они не би били живи ни у наредних неколико дана, а не у неком дужем временском периоду. Најбољи амбасадори те процедуре су људи којима су урађене те процедуре и који су се вратили својим породицама, послу, нормалном животу и онда некако сви виде да они воде поново нормалан живот а били су практично осуђени на смрт”, закључио је он.