Понедељак, 18.10.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа

Заштита конкуренције или комисије?

Да пођемо редом. Пре него што и почну да се разматрају одредбе било ког закона о заштити конкуренције треба поставити питање шта је то конкуренција. Како је још давно написао један од зналаца ове проблематике Џорџ Стиглер, конкуренција јесте надметање, ривалитет између конкурената, тј. притисак који један од играча на тржишту трпи од других. Што је јачи тај притисак, већа је економска ефикасност будући да мора да производи оно што купци траже, обара трошкове и да се иновацијама бори за преузимање што већег броја купаца. Број конкурената не мора да буде пресудан при разматрању интензитета конкуренције, тј. надметања на неком тржишту. На пример, једно од најконкурентнијих тржишта у Србији данас је тржиште мобилне телефоније на коме постоје само три играча – битан је интензитет њиховог надметања, односно њихов неспутани ривалитет, а не број конкурената.

Имајући то у виду, већ у самом старту споран је један елемент политике заштите конкуренције који, неспорно, постоји готово у свим националним законодавствима – контрола концентрација. Уколико дође до концентрације, што значи уколико се споје, припоје или преузму конкуренти, смањује се број конкурената, па се тиме умањује и конкуренција, сматрају заговорници овакве контроле. Очигледно је да ова филозофија нема ништа заједничко са наведеним Стиглеровим речима. Штавише, контрола концентрација јесте најконтроверзнија ставка сваког закона о заштити конкуренције будући да се она, односно онај који примењује тај закон бави будућношћу: до чега ће довести одређена концентрација и да ли ће њени позитивни ефекти по конкуренцију, односно по благостање потрошача бити већи од негативних? Па да онда онај који примењује закон, пошто је спознао будућност, мудро и непристрасно одлучи (у року од неколико месеци, жалба не извршава решење) да ли да се концентрација одобри или не.

Шта могу да донесу концентрације? Прво, услед деловања економије обима (трошкови по јединици производа опадају с повећањем обима производње) и економије опсега (производе се различити производи чија производња има неке заједничке трошкове) увећава се производна ефикасност. Друго, из истог разлога већа предузећа могу да се упусте у истраживање и развој у најширем смислу речи, па могу да понуде иновације које ће даље увећати економску ефикасност. Треће, страх од преузимања представља један од великих подстицаја менаџерима компанија да боље раде, чиме се значајно утиче на побољшање корпоративног управљања. Коначно, и за Србију можда и најбитније, концентрације представљају значајан механизам реструктурисања привреде, пре свега њеног реалног сектора. У условима у којима је велики део привреде Србије још увек наслеђен из периода социјализма, концентрације, односно спајања, припајања и преузимања, не само у процесу приватизације, од кључне су важности за подизање економске ефикасности нашег реалног сектора.

Наравно, концентрације несумњиво могу да доведу до умањења конкуренције – оне могу да доведу до монопола. Уколико се споје (мерџују, по новосрпском) Boeing и Airbus тешко да би то довело до јачања конкуренције. И то није спорно. Спорна су решења најновијег нацрта.

Ко је обавезан да пријави концентрацију, односно да тражи одобрење од комисије? За почетак, иако је законски текст мало нејасан, све оне фирме коjима је годишњи укупан приход већи од пет милиона евра. Значи, киосци су изузети!

Које су то концентрације коју ће комисија да забрани? Оне којима се ствара и појачава доминантан положај на тржишту (иначе непрецизно дефинисан другим чланом нацрта), али онда, уколико нема доминантног положаја, следи читава листа критеријума које комисија треба да уважи и да сама, слободно, применом начела разумне дискреционе процене, процени да ли ће ефекти по конкуренцију бити овакви или онакви. А то, читајући нека решења комисије, рекао бих да значи да комисија може да забрани коју год концентрацију хоће. И тиме се ствара нешто од чега сваки озбиљан пословни човек има ноћне море – неизвесност, односно непредвидљивост. А капитал је, не треба понављати, плашљива животиња и комисија овакве врсте, опремљена законским овлашћењима која треба да добије, представља за капитал исто оно што у јужној Енглеској ловачке трубе представљају за лисице, а у источној Србији лупање у канте за вукове. Да ли се заиста жели да се растера капитал?

Зашто су предложена оваква решења? Да би се наплатило што више, па да комисија, која скупо наплаћује (према тарифнику који доноси Савет комисије) разматрање концентрације, пошто намири своје трошкове, проследи одговарајући износ у буџет? Да би се (додатно) ојачала улога комисије како би се избегла критика јавности да држава не чини ништа како би се супротставила тајкунима? Да би се реализовао још један донаторски пројекат који је финансирала ЕУ?

Не знам и не интересује ме! Боље овако: подигните вредност укупног прихода за пријављивање концентрације и јасно назначите да је концентрација забрањена искључиво уколико доводи до (стварања или јачања) доминантног положаја! За почетак, толико од мене.

председник Центра за либерално-демократске студије, професор Правног факултета у Београду

Коментари1
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.