Српска ветерина међу 150 најуспешнијих на свету

Ветерина се први пут нашла међу научним областима у којима је Универзитет у Београду (УБ) остварио убедљиво најбољи резултат до сада, осведочен на најновијој Шангајској листи по научним пољима, која се у глобалној академској заједници сматра свеобухватним и најобјективнијим рангирањем светских универзитета. Ветеринарске науке (као и математика, металуршко инжењерство и наука о храни и технологији хране) винуле су УБ на позицију од 101. до 150. места, и то је најбољи скор у ветерини до сада, корак ближе самом врху високог друштва реномираних институција међународног академског миљеа по уваженим шангајским аршинима. Тим поводом проф. др Милорад Мириловић, декан Факултета ветеринарске медицине УБ, у разговору за „Политику” подсећа да је и претходних година у области ветеринарских наука наш најстарији универзитет био на, такође завидној, позицији од 300. до 400. места, па између 200. и 300. да би крајем прошле године ступио међу најуспешнијих 150 од укупно 5.000 рангираних универзитета у 96 земаља и региона. 

„Из године у годину постижемо боље резултате, чиме се поносимо и због чега с правом кажемо да смо водећа научно-истраживачка институција из ветеринарске медицине у Републици Србији. А и најстарија. Ниједан од ветеринарских факултета у окружењу, на подручју бивше Југославије, није боље од нас рангиран на тој листи. Треба рећи и да су два факултета, у Љубљани и Зaгребу, акредитовани у Европској асоцијацији ветеринарских факултета, а нама је то један од циљева”, указује Мириловић.

У овој 2025. години факултет на коме стасавају будући ветеринари у нашем главном граду обележиће 89. година постојања и рада, а већ следеће јубиларних 90. И то је један од показатеља континуитета, доброг рада, посвећености студентима, науци, заштити животиња и безбедности хране анималног порекла, што је врло битно у данашњим условима, како оцењује декан. Његова је и процена да је за изванредан успех београдске ветерине на међународној академској сцени најзаслужнији тимски рад.

„Не бих поименце да издвајам никога, а свакако је за успех заслужан колектив. Наравно да у колективу постоје појединци који имају већи или мањи број радова. Имамо професора који је у два одсто најцитиранијих истраживача на свету, од колектива који броји 120 наставника и сарадника. Али сви заједно тимским радом, у сарадњи са нашим колегама ветеринарима на институтима, постижемо ове резултате”, напомиње Мириловић.

Појашњава и да на позиционирање универзитета на ранг-листама утичу различити критеријуми: број научних радова, пројеката, часописа, међународна сарадња... Факултет ветеринарске медицине, подсећа декан, издаје два часописа: „Акта ветеринарија”, који је у М20 категорији, и „Ветеринарски гласник” у М50 категорији, што значи водећи домаћи часопис. Мала тривија – „Ветеринрски гласник” излази, као и „Политика”, од 1904. године. Као свој часопис основало га је и публиковало ондашње Удружење марвених лекара Србије, оформљено далеке 1890. године, које је данас међу најстаријим струковним организацијама на националном нивоу само се зове другачије – Српско ветеринарско друштво. Узгред, декан Мириловић је и актуелни председник овог еснафског удружења.

Крајем минуле године на Факултету ветеринарске медицине одржана је и скупштина Академије ветеринарске медицине на којој су приступне беседе одржала четири нова члана. Ова академија окупља истакнуте експерте који су дали свој допринос развоју ветеринарске струке у Србији, указује Мириловић. Напомиње и да је до сада шест академика Српске академије наука и уметности (САНУ) потекло с београдског Ветеринарског факултета, али и да тренутно у САНУ нема академика ветеринара. „Последњи академик ветеринар, на простору бивше Југославије, био је професор Славко Цветнић из Загреба” констатује Мириловић. Изборна скупштина САНУ одржана је лане. Наредна ће бити за две године. Одељење медицинских наука САНУ, коме припадају и научници у области ветеринарске медицине, сада броји 23 члана од статутом прописаних највише 25.    

„Осим шест академика имали смо и ветеринара ректора универзитета. Ти професори били су авангарда у своје време и у тадашњим условима. Наравно да су они оставили нама добре темеље које надграђујемо. Овај факултет постојао је пре нас, постојаће и после нас, а наш задатак је да га унапредимо максимално колико можемо”, сматра Мириловић.

За укупан допринос развоју високог образовања у Србији Факултет ветеринарске медицине УБ завредео је најзначајније признање овдашње просвете – Светосавску награду за 2020. годину. Ветерина слови за један од најтежих факултета, студије трају шест година и углавном се не завршавају у року. Годишње овај факултет отвара врата за 170 бруцоша. Тренутно овде високо образовање стиче око 1.300 студената на интегрисаним и 200 на постдипломским, докторским, односно специјалистичким студијама.

„Као наставници морамо да водимо рачуна да нам излазе добри кадрови, ветеринари који ће сутра да раде на терену, да брину о здравственој заштити животиња поготово данас када се појављују инфективне болести које су, када сам ја студирао, биле егзотичне, али то више нису него су ту сваког дана међу нама. Ево сада имамо проблем с афричком кугом свиња. Друго, наши ветеринари брину о безбедности намирница анималног порекла, тиме и о исхрани и здрављу нашег становништва. Зато је наш факултет захтеван, има велики број обимних и тешких предмета, а просек студирања премашује седам година. Али ми о подмлатку кадра не бринемо. Референце наших асистената већ показују да су за три или четири године на тим позицијама објавили између пет и десет научних радова у часописима из категорије М20 што је супер”, закључује Мириловић.

Могуће је остварити још боље резултате

Да би се убудуће задржала позиција на Шангајској листи није довољно бити једнако успешан као претходне године, потребно је остварити још боље резултате. Мириловић потврђује то и каже да на факултету имају више домаћих и међународних пројеката, као и такозваних иновационих ваучера, а да отуда произилазе добри радови, референце па и скор на ранг-листи. 

„Имамо заказану акредитацију Европске асоцијације ветеринарских факултета, у фебруару 2026. године, и спремамо се да испунимо одређене услове који нам за то недостају. Месецима се боримо за успостављање изолационе јединце, то нам је врло битно и да бисмо прошли ту акредитацију и да би се у нашој ординацији та изолација користила за животиње које су инфективне. Европска акредитација би нам отворила врата да даље брже напредујемо, постанемо још видљивији, проширимо међународну сарадњу и имамо више страних студената који код нас студирају на енглеском језику” открива Мириловић део планова за будућност.

Пуна амбуланта егзотичних животиња

Као веома важан сегмент ветерине који се у последњих неколико година нарочито развија на Факултету ветеринарске медицине декан Мириловић истиче бригу о здрављу егзотичних животиња. „Ми смо једина установа у Србији која има амбуланту за егзотичне животиње. Оне су постале врло популарне као кућни љубимци код нас, у Београду посебно. На основу наше евиденције годишње имамо више пацијената егзота него мачака. Прошле и претпрошле године имали смо 600 мачака, примљених пацијената, а 1.000 егзотичних животиња. А међу њима су птице, папагаји, заморци, гмизавци, змије, све што можете да замислите”, илуструје Мириловић.