БиХ растављена на делове

У новој смо, 2025. години, у којој ћемо, између осталог, обележити и 30 година од потписивања Дејтонског мировног споразума и формирања Босне и Херцеговине, сачињене из Републике Српске и Федерације БиХ и три конститутивна народа – Срба, Хрвата и Бошњака. Ипак, стални напади на дејтонско устројство БиХ, попут суђења председнику Републике Српске за непоштовање одлука такозваног високог представника УН за БиХ (који није изабран од СБ УН, како је то предвиђено Дејтонским споразумом), одлучивања Уставног суда БиХ који се налази у крњем саставу, без иједног представника српског народа, као и недавно организовање посете Албина Куртија Председништву БиХ, односно двојици од троје чланова, иако је Уставом предвиђен консензус, односно једногласност за такво што, изнова нас „тера” да поставимо питање: шта је Босна и Херцеговина, односно каква је њена правна природа? 
Дејтонским мировним споразумом утврђено је да је БиХ у суштини само збир њених саставних делова. Томе сведочи сам карактер Дејтонског мировног споразума, чији су потписници управо Република Српска и Федерација БиХ – међународнопризнати ентитети. Уговорноправној природи Босне и Херцеговине сведоче и окрњена обележја унутрашње и спољашње суверености предвиђена Дејтонским мировним споразумом – присуство међународних војних мисија и високог представника УН за БиХ. Штавише, „Дејтоном” није предвиђена чак ни (потпуна) подела власти на нивоу БиХ, јер јој недостаје судска власт. Шта тек рећи о преосталим двема политичким властима на нивоу БиХ – законодавној и извршној, које су организоване по принципу паритета и у којима се, за доношење одлуке, захтева једногласност сва три конститутивна народа у БиХ. А тек о претпоставци надлежности у корист ентитета, где је прерасподела надлежности у корист БиХ дозвољена само заједничким споразумом ентитета, чиме је опет у први план истакнут интерес ентитета, а не БиХ. 
Ипак, поред доминантних конфедералних, БиХ има и нека федерална обележја. Она је међународноправно призната као чланица Уједињених нација, а анекс четири Дејтонског мировног споразума као њен „октроисани” Устав, с којим морају да буду усклађени устави Републике Српске и ФБиХ (и у ФБиХ устави кантона). 
Шарл Монтескје дефинисао је федерацију као „друштво друштава”, чији је основни циљ помирење општих интереса федерације и посебних интереса федералних јединица. Оно што је сигурно у БиХ јесте да је Дејтонским уставом констатована значајна превага посебних интереса над општим. Ти интереси су, штавише, до те мере наглашени и заштићени да се оправдано може истицати да је Босна и Херцеговина (кон)федерација. Стога је посебно важно у данашњем вихору промена у свету очувати њену животност, јер је она – овако устројена – гарант мира. А тај мир се не чува једностраним, неуставним и антидејтонским потезима. Јер, како каже народна пословица, „За срећу је потребно двоје (у овом случају троје), док је за несрећу, нажалост, довољан само један”.

*Асистент на Правном факултету у Београду

 Прилози објављени у рубрици „Погледи” одражавају ставове аутора, не увек и уређивачку политику листа