Четврта Србија

Након што је истекао првоборачки стаж учесника "Петооктобарске револуције", у оптицај је пуштена – ништа мање револуционарна! – мисао/директива о постојању Прве и Друге Србије. Које се имају разликовати колико и Шеста личка од Прве пролетерске. И онда се закотрљало запенављено брбљање о патриотизму и тајкунизму, о национализму у кешу и глобализму на лизинг. Удари врлина на величину, хуманизам на ренесансу, хришћанство на грађанство...

Авај, показало се како је све то умовање о "две Србије" заправо само неутешно ламентирање над чудесном и злехудом судбином "сурчинског" и "земунског клана". Ето вам те фамозне подвојености коју партијски ровокопачи покушавају да реше постављањем колико-толико јасне демаркационе линије. Не због могућих пребега, већ да се подела плена не би изродила у ватрометну тарапану.

Неки су покушали да ту једначину са две непознате и мнооооого нула реше тако што су почели да заговарају некакву надсинтезу, која би помирила свеопште српске националне интересе – непажњом кипарских чиновника расејане из трезора народних банака Девичанских и Кајманских острва. Тако се родила бајколика басна о "Трећој Србији".

Али, "хамер" и "доџ" се тешко могу мимоићи на престоничкој, свеже поплочаној калдрми. А камоли у престижној Долини силикона. Живот и пракса, дубоко политични какви су већ по дефиницији српске стварности, врло брзо су показали да нема ништа од обједињавања док се сабрани (саборни) фактори не прецртају. Тако је, пројекцијом комесарских визионара, на сцену (илити "тржиште") ступио регенирисани и динамитно ојачани "вождовачки клан". За кратко време, које је протекло попут рафала из "узија", акције "вождовачког клана" скочиле су више и од акција Телекома и НИС-а. Тај скок је био тако спектакуларан да почеше вредне ствари да лете у ваздух, а са њима и представници обеју "претходних Србија".

Зато неки од дежурних аналитичара кренуше да пореде Трећу Србију са Трећим светом. По њима, прве две Србије су биле, упркос свему, уређене творевине, док ова Трећа личи на балканску крчму смештену усред афричке џунгле без асфалта.

Да ли због озбиљних буџетских недостатака, или зато што се заситио да буде колатерална штета у елитистичким играма "узимала-давала", тек од пре неког времена – потпуно независно од бриге естаблишмента за судбину сопствене елите – може се недвосмислено регистровати један нови феномен. Наиме, остатак народа, који се није изборио за припадност ни једној од постојеће три Србије, озбиљно је одлучио да се самоорганизује и створи своју, тј. Четврту Србију. Домаћински настројена, у њој се рачуни пребијају унутар кућног огњишта. У тишини породичног мира очеви и оци, синови и делије, тетке и тетини отпочеше приватне обрачуне, како би дали одушка свом нагомиланом незадовољству, истовремено доприносећи коначном решењу "српског питања".

У Четвртој Србији нема ћоравих кутија, али нема ни ћорака. Нема више боемског нехата, брачне неурачунљивости или класне бесловесности. Уместо тога, на делу је педантна ликвидација у чији систем ни реформисани Јочић не може да проникне. Остало му је само да реферише Воји и НАТО-удавачама како је неприкосновеном народном вољом, акција "Сабља" спонтаним предумишљајем прерасла у акцију "Пригушивач".

Као што можемо да видимо из ударних вести и насловних страна, све је масовније прикључење у двојно књиговодство по крвној линији. У Четвртој Србији они које често сажаљиво и с благим презиром називају "транзиционим губитницима" напросто су пожелели да постану бесмртни на један дан.

Уз могућност да то "стање славе" може да потраје и дуже, ако уредници немају чиме да попуне новине. Кад већ нема реклама, могу и читуље. Ту је барем свака компензација искључена. Колико платиш, толико си ожалошћен. Односно, колико си богат толико си мртав. Чист рачун – дуга смрт! Амин и Бинго о истом трошку! Зар то није јединствена прилика?

Зато ми, после свега реченог, преостаје само да вас упитам за ваше статистичко здравље. Дакле, драги моји папирнати акционари, да ли сте већ изабрали своју Србију? Ако још нисте, боље пожурите пре него што Четврта Србија изабере вас.