Недеља, 29.01.2023. ✝ Верски календар € Курсна листа

"ДОБРИ" И "ЛОШИ" МОМЦИ

У "Политици", од уторка, објављена је изјава А. Мартона из ЛСВ-а. Он је рекао да треба променити Устав, како би се поправио положај Војводине.
Позвао се на то "да је и Венецијанска комисија упозорила на бројне недостатке текста Устава". "Требало би да се послуша реч врсних правника", рекао је, "и тек онда ћемо бити нормална држава".

Чим је пролетос објављено мишљење Венецијанске комисије, одмах је постало јасно да ће се оно потезати кад год треба напасти Устав. Али, шта је та комисија и које су њене примедбе? Прави јој је назив "Европска комисија за демократију путем права". Образовао ју је Савет Европе 1990. за пружање стручно-саветодавних услуга. Отада се њена функција, ипак, променила. Порасла јој је моћ да утиче на земље у транзицији. А пораст моћи увек иде са бирократизацијом, па и политизацијом. У комисији је некако било све мање стручњака, а све више чиновника. Тако садашњи састав Комисије, уз неколицину стручњака, чине и заменик секретара у Министарству правде Данске, директор "Европског центра" из Албаније, хрватски амбасадор, министар спољних послова Чешке, тужилац из Лихтенштајна, бивши министар из Украјине, министар правде из Молдавије итд.

Комисија се углавном чувала да разматра промене устава у земљама ЕУ. За тих 17 година у десет "старих" чланица ЕУ промењен је устав, као још и у седам нових. Ти устави нису били предмет разматрања. Али су зато строго претресани устави Грузије, Македоније, Киргистана, Молдавије, Јерменије, Чеченије, Азербејџана, Мозамбика, Белорусије... и, наравно, Србије. При томе, Србија уопште није затражила "саветодавне услуге" Комисије. То је затражио Надзорни одбор Парламентарне скупштине Савета Европе, једно чисто политичко тело, коме у нашем уставу нешто очигледно није било јасно.

Комисија је направила извештај на 16 густо куцаних страница. Извештај садржи нешто похвала, уопштених и куртоазних. Али ту су и бројне критике, конкретне и често саркастичне. Неке од тих критика су, наравно, сасвим оправдане – нарочито она која се односи на "слободу" посланика да поднесу "неопозиву оставку својој партији". Али, добар део критика је, ипак, или бесмислен, тј. непримерен конкретном друштву, или је чисто политички.

Пример прве је, рецимо, примедба да Устав не регулише најновија права која се дају странцима. Тако се српском Уставу замера да слободу окупљања јамчи само држављанима, али не и странцима, или да странце не помиње када говори о социјалној заштити. Србија је до сада била изразито емиграциона земља. Њен главни проблем заиста није био то што није имала уставну заштиту имиграната. Оно мало овдашњих Кинеза нису до сада правили демонстрације, нити је те зборове српска полиција забрањивала, па да се све то мора регулисати Уставом. Али, пропуштањем да и то ставимо у Устав ми смо упали у типичну бирократску логику: "Скупио си 24 документа за грађевинску дозволу? Е, али има и 25. документ – уверење да ти је пас вакцинисан. Знаш, то је јако важан документ и њега мораш обавезно да набавиш. Па ћемо да видимо треба ли ти још штогод."

А што се политичких приговора тиче, они се најбоље виде по третману надлежности које имају Народна скупштина и председник републике. Комисија је ставила примедбу да парламент бира исувише много званичника – гувернера Народне банке, тужиоце, судије, заштитнике грађана и друге. То је, каже се, опасно због могуће "политизације". Зато се препоручује да се нешто од тих избора препусти председнику републике. Али, Комисија је некако пропустила да објасни – по чему то и председник републике не би могао да политизује избор званичника? Зашто само Скупштина може да западне у страначко слепило, а председник републике не?

Одговор на ово питање је једноставан: "информатори" из Србије који су у зиму 2006. објашњавали Комисији "политички контекст" дојавили су да је председник републике "добар момак", а да је парламент "лош". Зато је извештај испао такав. Да се председник звао Томислав Николић, а да су у Скупштини "евро-реформске снаге" имале већину, извештај Комисије свакако би био другачији. Сигурно не би писало да су овлашћења Скупштине превелика, него би стајало да Устав даје "исувише велика, готово цезаристичка овлашћења" председнику. Баш као што се тврдило у доба Милошевића – за готово истоветне надлежности председника! Тако је на српском случају успостављено ново правило јуриспруденције: снага уставних чинилаца не зависи од њиховог односа контроле и надлежности, већ само од тога која политичка струја држи коју позицију!

На недавном састанку групе уставноправних стручака из Србије речено је да Устав има мана, али да су примедбе Комисије углавном неоправдане. Устав заиста није савршен. Али, иза њега је стало 96 одсто посланика у Скупштини и 3,4 милиона грађана на референдуму. У данашњем свету мишљење српског парламента и српских грађана о томе какав треба да буде српски устав можда и не вреди много. Али још увек вреди макар мало више од мишљења "заменика секретара у данском министарству правде". И господин Мартон и остали "уставоборци" мораће да нађу јачи разлог да се Устав мора променити – него што је то мишљење.

Политички аналитичар
Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.