Пи­сац уста­ва у збе­гу у Смедереву

Сме­де­ре­во – Про­грам обе­ле­жа­ва­ња да­на др­жав­но­сти у Сме­де­ре­ву је по­чео у сре­ду пре­да­ва­њем исто­ри­ча­ра Алек­сан­дра Ма­ру­ши­ћа под на­зи­вом Срп­ска на­ци­о­нал­на ре­во­лу­ци­ја (1804–1835) у та­мо­шњем му­зе­ју. Го­во­рио је о узро­ци­ма, то­ку и по­сле­ди­ца­ма овог зна­чај­ног и ком­плек­сног про­це­са ко­ји се од­и­грао на про­сто­ру не­ка­да­шњег Бе­о­град­ског па­ша­лу­ка у пр­вим де­це­ни­ја­ма де­вет­на­е­стог ве­ка, и ко­ји је за по­сле­ди­цу имао ства­ра­ње обри­са но­во­ве­ков­не др­жав­но­сти. По­ред под­се­ћа­ња на вој­ни део ре­во­лу­ци­је, од­но­сно оба срп­ска устан­ка, њи­хо­ве пред­во­ди­те­ље и Ха­џи Про­да­но­ву бу­ну, по­себ­на па­жња по­све­ће­на је опи­су и ана­ли­зи ди­пло­мат­ске бор­бе да се до­ђе до за­цр­та­них ци­ље­ва. Део из­ла­га­ња би­ла је и при­ча о уну­тра­шњим про­ме­на­ма та­да­шњег дру­штва у свим сег­мен­ти­ма жи­во­та, уз по­се­бан осврт на до­но­ше­ње и зна­чај Сре­тењ­ског уста­ва.

Про­грам се на­ста­вља 14. фе­бру­а­ра у На­род­ној би­бли­о­те­ци Сме­де­ре­во, где ће би­ти одр­жа­но Сре­те­ње са де­цом, у скло­пу ко­га ће би­ти при­ре­ђен квиз и из­ло­жба „Срп­ска исто­ри­ја кроз вре­ме”. У ве­чер­њим са­ти­ма пла­ни­ра­но је пре­да­ва­ње про­фе­со­ра исто­ри­је До­бри­це Јо­ви­чи­ћа „До­ба ка­да су код Ср­ба сви про­зо­ри би­ли све­тли: По­след­њи да­ни Ди­ми­три­ја Да­ви­до­ви­ћа 1835–1838”.

Упра­во те три по­след­ње и нај­те­же го­ди­не жи­во­та пи­сац пр­вог Срп­ског уста­ва је про­вео у Сме­де­ре­ву, за­бо­ра­вљен и од кне­за и од на­ро­да. Ов­де је до­шао ка­да је схва­тио да не мо­же да оста­не у бли­зи­ни Ми­ло­ша Обре­но­ви­ћа, ко­ји је под при­ти­ском ве­ли­ких си­ла на­кон са­мо 55 да­на уки­нуо Сре­тењ­ски устав. Сло­бо­до­ум­ни Да­ви­до­вић, бо­рац за еман­ци­па­ци­ју дру­штва, раз­би­ја­ње фе­у­дал­них огра­ни­че­ња и ауто­крат­ске вла­да­ви­не, очи­то је био су­ви­ше ли­бе­ра­лан за кне­за и вре­ме у ком је жи­вео. Пао је у ње­го­ву не­ми­лост и до­ве­ка остао си­ро­ма­шан и за­бо­ра­вљен. Умро је ли­шен до­сто­јан­ства, а са­хра­њен не­до­стој­но чо­ве­ка – на ле­ди­ни, на свом има­њу у Сме­де­ре­ву, да ни­ко не би знао где му је гроб. Ње­го­ва смрт ни­је би­ла вест у Ср­би­ји, па ни у „Но­ви­на­ма срп­ским”, ко­је је упра­во он по­кре­нуо. Тек на­кон Ми­ло­ше­ве вла­да­ви­не из не­и­ме­но­ва­ног гро­ба ње­го­ви по­смрт­ни оста­ци пре­ме­ште­ни су на сме­де­рев­ско Ста­ро гро­бље у цен­тру гра­да. Усле­дио је но­ви за­бо­рав, све док Беч­ка ака­де­ми­ја на­у­ка ни­је ини­ци­ра­ла да се за­пу­ште­но гроб­но ме­сто пре­у­ре­ди. Ду­го по­том ни­шта ни­је сре­ђи­ва­но све до про­шле го­ди­не, ка­да је уз по­моћ Ро­та­ри клу­ба Сме­де­ре­во ре­ста­у­ри­ра­на над­гроб­на пло­ча, огра­да и бли­жа око­ли­на гро­ба, а ов­да­шњи ва­јар Зо­ран Ку­зма­но­вић об­но­вио је спо­мен-пло­чу ко­ја је по­ста­вље­на у цен­тру Сме­де­ре­ва где је би­ла ку­ћа Ди­ми­три­ја Да­ви­до­ви­ћа.

Пред­став­ни­ци Удру­же­ња но­ви­на­ра Ср­би­је и овог 15. фе­бру­а­ра по­се­ти­ће гроб Ди­ми­три­ја Да­ви­до­ви­ћа у Сме­де­ре­ву. УНС овим чи­ном на­ста­вља да чу­ва кул­ту­ру се­ћа­ња на јед­ног од осни­ва­ча и пр­вог уред­ни­ка „Но­ви­на срп­ских”, пр­вих срп­ских днев­них но­ви­на, због че­га је про­зван „оцем срп­ског но­ви­нар­ства”.

Ове го­ди­не на­вр­ша­ва се тач­но 190 го­ди­на од до­но­ше­ња Сре­тењ­ског уста­ва, ко­ји је још у то вре­ме био нај­ли­бе­рал­ни­ји у Евро­пи и про­кла­мо­вао је пра­ва и сло­бо­де гра­ђа­на, не­за­ви­сност суд­ства, рав­но­прав­ност без об­зи­ра на ве­ру и на­ци­о­нал­ност – вред­но­сти за ко­је се ових да­на по­но­во бо­ри је­дан део Ср­би­је.