Званично одобрен хлеб са брашном од ларви црва

Неки инсекти, животиње, биљке или гљиве, које су у принципу јестиве, постају табу у одређеном културном или друштвеном контексту и стога се не конзумирају, али то није спречило ЕУ да први пут одобри употребу брашна од ларве црва брашнара, пише „Дојче веле”.

Према проценама Организације за храну и пољопривреду (ФАО), инсекти су саставни део исхране за око две милијарде људи широм света, посебно у деловима Африке, Азије, Средње и Јужне Америке. Више од 2.000 врста инсеката сматра се јестивим.

Како се наводи, Европска унија је сада први пут одобрила употребу брашна од ларви црва у прехрамбеним производима. Ова дозвола се односи на брашно добијено од ларви житног инсекта – жутог црва брашнара уз образложење ће се ово високо протеинско брашно у будућности (и то у малим количинама) користити у индустријски произведеним пекарским производима попут хлеба и колача, производима од сира, тестенини и прерађеним производима од кромпира.

Ово се образлаже и закључком научника, те такво брашно не представља здравствени ризик, иначе не би било одобрено за употребу, саопштила је Савезна канцеларија за заштиту потрошача и безбедност хране у Немачкој. Напомиње се да су ипак дозвољене количине ограничене: хлеб сме да садржи максимално четири грама брашна на 100 грама готовог производа, док је за сир максимална количина један грам на 100 грама производа.

На питање зашто су ларве житног црва погодне за исхрану, потрошачи у ЕУ добили су одговор – оне садрже важне хранљиве материје попут гвожђа, цинка и витамина Б12. Имају и велику концентрацију протеина. Новоодобрено брашно од ларви житног црва садржи између 50 и 55 посто протеина. Осим тога, у њему је и свих девет есенцијалних аминокиселина, али и здраве масти, влакна и важни витамини. Истовремено, њихова производња је еколошки прихватљивија у поређењу с традиционалним изворима протеина попут говедине, свињетине и пилетине. Потребно им је мање воде, хране и простора, те производе мање емисија штетних гасова.

Подсетимо, још 2023. дозвола за комерцијалну употребу брашна од кућних цврчака изазивала је бурна негодовања потрошача.

Представници Саветодавног центра за потрошаче из Хамбурга тада су саопштили да је у Немачкој у том тренутку било доступно само неколико производа са малом количином инсеката, попут неких специјалних слаткиша или тестенина. Ипак, спекулисало се да је оно увелико у употреби и да ће инсекте лако прихватити прехрамбена индустрија и мултинационалне компаније које своје производе продају широм света.

На питање новинара да ли је могуће да инсекте већ једемо, а да то не знамо, надлежни су рекли да се тако нешто не може догодити јер њихово присуство у храни мора да буде назначено и то разумљиво за свакога, па рецимо мора бити написано на производу – „кекс са инсектима” или „тестенина с брашном од инсеката”. Тадашње анкете показале су да огромна већина у Европи не жели инсекте као замену за месо. У Немачкој је 80 одсто анкетираних изјавило да им се гади идеја да једу инсекте, пренела је агенције за животну средину УБА, што је  препрека за увођење инсеката у западну исхрану.