Млинари траже повећање цена брашна

Пословно удружење „Житоунија” – затражило је од Владе Србије да укине Уредбу о ограниченим ценама брашна. Или да алтернативно дозволи повећање цене овог производа у складу са растом цена пшенице.

То удружење је упутило захтев Влади Србије и министарствима унутрашње и спољне трговине, финансија и пољопривреде да одмах укине ову уредбу којом су прописане максималне произвођачке и малопродајне цене. И то за паковања брашна од килограма (Т-400 и Т-500) или да ту уредбу не продужава после 28. фебруара ове године.

Уколико се то не догоди, „Житоунија”, како се наводи у саопштењу, предлаже да на првој наредној седници владе измени уредба и да произвођачка цена брашна Т-500 (паковање од килограм) буде повећана са 40,9 на 45 динара, а брашна Т-400 са 45 на 52 динара. Практично, захтев је да се цене увећају у просеку за око пет динара.

Основни разлог, како се наводи, за подношење овог захтева јесте то што је месечни економски ефекат на уштеде породичног домаћинства миноран и износи свега око 23 динара, али произвођачима малих паковања брашна уредба прави значајне економске штете.

Други разлог је што је раст цена пшенице у међувремену (од жетве до данас) и она је повећана за око 20 одсто.

Директор „Житоуније” Здравко Шајатовић рекао је за „Политику” да је неприхватљиво да се у једном сегменту социјалне политике трошак пренесе на привредне субјекте.

– Не желимо да улазимо у поједине мере и циљеве социјалне политике, али подсећамо да се трошак мера социјалне политике у целости мора намирити из државног буџета, што је иначе системско и законско решење – истиче Шајатовић.

Иначе, у продавницама килограм брашна Т-400 по Уредби о ограниченим ценама кошта 54,90 динара, а Т-500 – 49,90 динара, али је у неким радњама брашно и значајно скупље у зависности од произвођача.

– Имајући у виду изражени тренд повећања цена пшенице, неиспуњење предлога произвођача ускоро би могло да доведе до поремећаја у ланцу снабдевања тржишта брашном у паковању од килограм – наводе у овом удружењу.

Шајатовић напомиње да овај захтев нема везе са пекарством јер та индустрија набавља брашно у великим паковањима од 25 и 30 килограма, већ да је предлог укидање уредбе за мала паковања од килограм која су намењена малопродаји или минимална корекција цена.

То ће, како каже, према мишљењу овог удружења заиста мало утицати на буџет потрошача. Али ће зато имати позитиван ефекат на млинску индустрију која трпи штету. Заправо погођено је, како напомиње, 14 или 15 млинова у Србији који производе брашно у малим паковањима намењено домаћинствима.

Према речима нашег саговорника, извоз домаћег брашна се поправља, али је вероватно разлог то што је готово годину и по дана оно продавано по дампинг ценама. У претходном периоду извозило се око 15.000 тона месечно, што се може сматрати добрим резултатом и то на наша традиционална тржишта: Северна Македонија, Босна и Херцеговина и Црна Гора где одлази ок 90 одсто извоза и нешто мало у Мађарску и Хрватску. Како објашњава, брашно је јефтин производ и не исплати се продавати га на удаљеније дестинације, вредност једног шлепера је око 10.000 евра, тако да је у овом сектору километража одлучујућа.