Дивчибарска сретења оживљавају стара времена

Дивчибаре – Легенда о настанку Дивчибара маштовито описана у књизи „Дивчибаре – Између мита и стварности” аутора Маринка Лугоње, Зорана Мујбеговића и Владимира Благојевића, која говори о вечној љубави виле Развигоре и принца Андријаша, прошлог викенда је кроз богат програм прве манифестације „Дивчибарска сретења 2025” оживела пред очима посетилаца познатог туристичког места на планини Маљен. 
Манифестација је окупила бројне учеснике и госте, најмлађи Ваљевци и Ваљевке, основци полазници школице „Супер хероји” су се кроз креативне радионице вратили у доба витештва. Малишани су правили мачеве и штитове, а девојчице круне, припремајући се за карневал главном улицом Дивчибара који су у атрактивним костимима предводили вила Развигора и принц Андријаш, а следили многобројни туристи. Светковину су увеличали чланови витешког клуба „Бели орлови”, КУД „Извор”, стреличарско друштво „Соколови” и „Витезови С”, који су својим наступима – витешким борбама, костимима и народним песмама дочарали дух прошлих времена. У склопу програма манифестације одржано је такмичење за парове, а сви учесници и посетиоци почашћени су домаћим специјалитетима – куваним вином и ракијом, чварцима и гулашем. Уз то, могли су и да пазаре производе домаће радиности, сухомеснате производе и слаткише на базару у којем је учествовало тридесетак излагача. 
Организатори, Туристичка организација Ваљево, оцењују да је прво издање „Дивчибарских сретења” донело занимљив спој историје, традиције и забаве. Према речима Дарка Достанића, директора Туристичке организације Ваљево, манифестација је део ширег плана за унапређење туристичке понуде Дивчибара.

Између мита и стварности

Легенда о настанку Дивчибара описана у књизи „Дивчибаре – Измећу мита и стварности”, како наводе аутори, заснована је на историјским подацима и народним причама и предањима. У маштовитој интерпретацији, у време Великог потопа вила Развигора је својим божанским дахом спасла Нојеву барку и усмерила је у мирне воде повленске луке, а Ноје је читав тај простор назвао Дивчибаре или Божанске воде... У причу су касније, још маштовитије, укључени цар Душан, принц Андријаш, проклета Морана, бројни топоними подручја ваљевских планина... Сами аутори признају да њихова књига није научни документ.