Среда, 26.01.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа

Досије Куба и Америка

Откако је својом вољом, са командантског сишао на ниво „другара”, Фидел Кастро(82) преко „Гранме” (званичног листа Комунистичке партије Кубе) у „Рефлексијама вашег компањероса” одређује путоказе и смернице комунистичке Кубе. Зато је и у свету и на домаћем терену одјекнула његова најновија колумна у којој вођа кубанске револуције тврди да су функционери из Хаване спремни да се сретну са новоизабраним председником САД, „гдегод то Барак Обама зажели”.

Мало пре ове изјаве, млађи брат Раул Кастро(77), коме је Фидел због болести препустио да уз командантску обавља и председничку дужност, дао је седмочасовни интервју америчком холивудском глумцу Шону Пену.

„Неутрални” Гвантанамо

На питање да ли би се састао са новим председником САД, Раул Кастро је рекао:„Морао бих о томе добро да размислим. Разговараћу са својим друговима и функционерима. Лично, мислим да не би било фер да ја први кренем на пут у посету САД...”

Раул као „неутрално место” сусрета предлаже злогласну америчку базу Гвантанамо, смештену на источном вршку кубанског острва, где без суђења чаме затвореници осумњичени да су уплетени у тероризам. На растанку, како је обећао Раул, нови амерички председник добио би на поклон америчку заставу да је однесе „својој кући”.

Старији Фидел је, када је о месту састанка реч, флексибилнији од свог млађег брата, иако у јавности влада мишљење да ствар стоји управо обрнуто: Раул је присталица прагматичних реформи које одскачу од тврдог курса социјализма за који се и даље залаже старији вођа. Успут, Фидел Кастро је приметио да је управо Бил Клинтон, супруг нове америчке шефице дипломатије, додатним мерама затегнуо полувековни ембарго према Куби, а да је и сама Хилари у предизборном надметању обећала да од тог курса неће одустати.

У америчкој јавности, иначе, сазрело је мишљење да је Гвантанамо, као место срамотних непочинстава, потребно што пре расформирати, а све су чешћи гласови који говоре у прилог укидању контрапродуктивних санкција према Куби.

Санкције штете америчким интересима

(/slika2)Укидање ембарга није више безнадежна идеја, тврди Џенифер Герс Ескандон, професор политичких наука, у „Кришчан сајенс монитору”. Сазрели су услови да се прекине са педесетогодишњим америчким ембаргом уведеним у знак протеста против „социјалистичке диктатуре”. Вашингтон објашњава како је ембарго срачунат да Кубу натера на „демократску трансформацију”, али санкције према Куби наносе велике штете америчким економским интересима, увиђа професорка Герс Ескандон. Подсећа, такође, да амерички фармери годинама лобирају у Конгресу да се отвори кубанско тржиште за намирнице из САД, јер је оно због ниских транспортних цена изузетно привлачно. Лобирање је имало делимичног успеха: јер, упркос ембаргу, Куба највећи део намирница увози из САД.

Заједничким пројектима са кубанским стручњацима, како наводи професорка из Атланте, могле би се модернизовати фабрике за прераду шећера и постројења за прераду никла. За почетак, Куба би могла да се ангажује у истраживању тржишта за биоенергију од шећерне трске, што би довело до праве поплаве иновација, како она прогнозира. Куба, признаје се, има обиље добро обучених, али недовољно упослених инжењера и огромна поља шећерне трске. Укидањем ембарга Америка би се, што је најважније, решила контроверзног закона који даје привилегију кубанским имигрантима над осталим досељеницима из света.

Друга школа у Америци противи се овој идеји. Они верују да треба издржати још само мало, сада када је социјализам, болешћу Фидела Кастра, уз урагане и позиве на промене, знатно окрњен. Неки амерички експерти предвиђају да следи имиграциони талас који ће јаче него последњих година запљуснути обалу Флориде. Међу њима је бивши аналитичар ЦИА који у недавно објављеном есеју о актуелном тренутку на Куби предвиђа да ће „народни бес порасти, а вероватно ће се у много већој мери испољити и разни облици безакоња”.

Обама је са своје стране изазвао многе коментаре када је у предизборној кампањи рекао да се залаже за „директну дипломатију”, разговоре са кубанским лидерима, и моментално укидање забране путовања на острво. Управо га је његова новоизабрана шефица дипломатије оптужила да је наиван и неискусан.

Многи амерички аналитичари са различитих идеолошких становишта предлажу да један од првих потеза у спољној политици буде укидање или ублажавање санкција према Куби. Подсећа се притом на петнаест узастопних резолуција у Генералној скупштини УН, када је цео свет позвао на хитно укидање санкција према Куби. Америка је на последњем гласању, уз Израел, остала усамљена. Обама, како коментарише „Лос Анђелес тајмс”, више ништа не дугује ни Кубанцима из Мајамија који су до сада својим гласовима пресудно утицали на председничке победе. Времена су се променила, стасале су нове генерације кубанских Американаца који би хтели да слободно путују на Кубу. 

(/slika3)На самом острву, како јављају ретки независни дописници, народ очекује бољи живот. Многи од њих су свесни да америчке санкције служе као изванредан изговор режиму за сву немаштину и недаће.

„Свеједно ми је ко је председник Америке – Обама, Хилари или њена тетка”, каже један илегални улични продавац. Важно ми је да имам свој посао и плату, а ако је она у доларима, тим боље.

Унутрашњи дисиденти примећују даће и власт у Хавани морати добро да се припреми за нову „постембарго еру”. Тада ће разлике између два система бити свима пред очима. Фидел Кастро се недавно заклињао да је социјализам јачи и од природних непогода. Руководство у Хавани очекује укидање санкција без икаквих предуслова. Да ли ће се при томе остати, док буду текле припреме за кубанско-амерички самит, који се очекује у току првог мандата Барака Обаме? О томе се за сада у Вашингтону и Хавани говори само у наговештајима. 

Зорана Шуваковић

---------------------------------------------

Здружене вежбе Кубе и САД

Раул Кастро открио је у интервјуу Шону Пену да војске две државе, упркос прекиду свих осталих односа, „редовно сарађују”. Црвена линија између два војна штаба установљена је још пре једне деценије, каже кубански лидер. До сада су се,како открива, представници америчке и кубанске војске састали 157 пута. Састанци се по устаљеном правилу одржавају сваког трећег петка у месецу, наизменично на кубанској територији и у америчкој бази Гвантанамо. „Чак смо извели низ заједничких војних вежби у случају хитне опасности. На пример, сами запалимо ватру, а онда амерички хеликоптери захватају воду из залива и заједно са кубанским војним летилицама гасимо удруженим снагама пожар…”

З. Ш.

Коментари9
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.