Француска за зелену транзицију жели своје ресурсе, од литијума до батерија и електричних кола

У циљу зелене транзиције, Француска је одлучна у намери да развија сопствене ресурсе, производи батерије и електричне аутомобиле у својим фабрикама и да користи своја налазишта литијума, иако су мишљења јавности о томе и даље подељена, преноси Бета.

Транспорт, који чини око четвртину емисија угљен-диоксида у Европи, један је од кључних сектора у којима су неопходне велике промене да би се постигао циљ климатске неутралности који је ЕУ, а тиме и Француска, зацртала да испуни до 2050. године. Део тог плана је да од 2035. године буде забрањена продаја нових возила с унутрашњим сагоревањем. Међуресорни делегат Владе Француске за набавку стратешких минерала и метала Бенжамен Галзо истиче да је литијум као сировина за производњу батерија за електричне аутомобиле неопходан за енергетску транзицију не само у Француској, него у Европи и целом свету и да ће према проценама Међународне агенције за енергију, бити потребно 10 пута више литијума него данас.

Да би обезбедила сигуран и одржив ланац снабдевања и смањила зависност од увоза из других земаља, Француска је покренула пројекат за ископавање литијума у централном делу земље. Пројекат „Емили” вредан милијарду евра спроводи француска компанија Имерис, а почетак рада рудника очекује се после 2028. године. Процењује се да ће рудник обезбедити довољно литијума за производњу 700.000 батерија годишње. Француска разматра још један пројекат екстракције литијума из геотермалних вода на истоку Француске. Литијум из та два депозита би, према речима Галзоа, могао да задовољи између половине и две трећине потреба француских гигафабрика литијумских батерија.

Поред изградње сопствених капацитета, Француска има споразуме о сарадњи са 12 земаља, међу којима је и Србија. Две земље су у августу 2024. потписале споразум о партнерству у области истраживања и експлоатације критичних минералних сировина, који за сада подразумева размену искустава и добре праксе. „Ово је веома важна тема за Француску, Србију и Европу. Идеја је да развијамо своје ресурсе и разумем да је то жеља и српске владе. Желимо да размењујемо добру праксу у овој области која је кључна јер знамо да ће литијум бити један од најважнијих критичких минерала наредних година”, изјавио је Галзо у разговору са новинарима из Србије.

Један од аспеката сарадње је, према његовим речима, показати у Србији и Француској важност пројеката у области критичких минерала. „У таквим пројектима увек је тешко да људи прихвате промене у локалној средини и зато је важно објаснити да то радимо из доброг разлога, а то је да нам је литијум потребан за енергетску транзицију, и да то радимо на добар начин”, рекао је Галзо, истакавши да Европа пре свега жели да развија своје ресурсе, а да ће српска влада одлучивати о томе да ли и како жели да спроводи своје пројекте.

Галзо је рекао да се у Француској за све велике пројекте организују јавне дебате у којима је кључно људима објаснити зашто се то ради и које су последице — економске користи и утицај на животну средину. Нагласио је да се током целог процеса процењује да ли пројекат може да се настави и да се може обуставити ако се не поштују услови и критеријуми.