Жртве нацизма не смеју да буду заборављене

Ове године обележавамо осам деценија од победе над нацизмом, фашизмом и усташтвом – 22. априла 1945. десио се пробој логораша из Јасеновца, а поводом те годишњице група историчара ГХ7 ускоро ће организовати изложбу у Москви о овом логору за истребљење, најавио је јуче Гидеон Грајф, један од водећих израелских историчара Холокауста. Он је на Међународном научном симпозијуму „Памтимо – нема застарелости” у Руском дому у Београду истакао да је изложба „Јасеновац – право на незаборав” већ приказана у Уједињеним нацијама, чиме је постала највећа поставка у УН, с обзиром на то да је за њу прикупљено седам тона документације.

„Јасеновац се простирао на 240 квадратних километара, што је отприлике око 150 фудбалских стадиона и био је један од најбруталнијих логора”, навео је Грајф. Како је додао, у Другом светском рату живот је изгубило 27 милиона Совјета, шест милиона Јевреја и око милион Срба, стога је важно што лидери две суперсиле Русије и САД, Владимир Путин и Доналд Трамп, сада воде преговоре о миру у вези са ратом у Украјини. Према његовој оцени, то је веома важно, јер би даље продубљивање сукоба могло довести свет на ивицу нуклеарног рата, што би, ако би се десило, означило крај наше цивилизације.

„Јасеновац и Аушвиц никада више”, рекао је Грајф.

Грајф је своје три књиге о овој тематици уручио јуче Елени Петровној Малишевој, руководиоцу Националног центра за историјско памћење при председнику Руске Федерације. Гошћи из Москве је књиге о овој теми уручио и наш академик Василије Крестић, али и представници ромске заједнице у Србији о страдању Рома у НДХ.

„Све нас обједињује то што схватамо да је наш рад залог за будућност”, истакла је Малишева. Како је додала, 27 милиона људи из Совјетског Савеза који су изгубили живот у Другом светском рату било је цена победе.

„Од њих су 13,7 милиона били цивили и заробљеници. То показује право лице нацизма”, рекла је она. Како је додала, Русија је 2019. године покренула пројекат „Без рока трајања”, како жртве не би биле заборављене. Између осталог, пројекат обухвата књиге сећања које садрже податке о страдалима, засноване на документима, фотографијама и сведочењима преживелих. Када је на скупу јуче пуштен филм о логорима у СССР-у, низале су се слике мртве деце које нацисти бацају у јаме, људи за које се дословно може рећи да су кост и кожа. У тим тренуцима учесници и посетиоци само су у неверици померали главу лево-десно гледајући ужасне призоре, док се у сали могло само чути цоктање... А Малишева је објашњавала:

„Било је преко 40.000 места на којима су се догодила масовна убиства, радило се између 12 и 20 сати дневно и свакодневно умирало од глади, епидемија, повреда, а медицинског особља у логорила није било.”

„На простору данашње Белорусије постојало је преко 570 логора смрти, а само у једном код Минска је убијено око пола милиона људи”, рекао је Павел Миронов, саветник амбасаде Белорусије у Србији.

„Пред почетак Другог светског рата у Белорусији је живело око 9,2 милиона становника, а на крају 6,3 њих”, истакао је Миронов. Он је додао да одлично зна да је Југославија једна од држава која је највише страдала у овом светском сукобу, те да је његова земља заинтересована да учествује у истраживању о страдалим Белорусима на простору бивше Југославије.

„Пружићемо сваку помоћ са наше стране”, поручио је Миронов.

Јучерашњем симпозијуму, који су организовали Међународни истраживачки центар Другог светског рата у Марибору и његов огранак у Београду, присуствовао је и амбасадор Руске Федерације у Србији Александар Боцан-Харченко. Симпозијум који је био је посвећен трагедијама нацистичких концентрационих логора на подручју СФРЈ, међу којима су логори Землин (Старо сајмиште) и Црвени крст (Ниш) у Србији, Шталаг XVIII-D у Словенији, као и потрази за личним подацима совјетских грађана страдалих на територији СФРЈ, окупио је велики број стручњака из Србије, Русије и Словеније.

Јанез Ујичић, директор Међународног истраживачког центра о Другом светском рату, открио је до сада непознату архивску грађу, која приказује личне податке и информације о судбинама 3.000 совјетских ратних заробљеника и више од 5.000 заробљеника нацистичког логора у Марибору.