Нова рафинерија донела би већу енергетску сигурност

Председник Александар Вучић објавио је јуче рано ујутру да су америчке санкције НИС-у одложене за 30 дана и објавио исечак дописа америчког Министарства финансија којим се санкције НИС-у одлажу до 28. марта. Министарка рударства и енергетике Дубравка Ђедовић Хандановић изјавила је након тога за Танјуг да је одлука о одлагању санкција НИС-у стигла у „минут до дванаест” и поновила да је то добра вест.

„Прошле ноћи смо добили информацију од америчке Канцеларије за управљање имовином у иностранству (ОФАК) да су усвојили наш захтев за одлагање санкција и да су Американци навели да схватају значај НИС-а за нашу економију и грађане. Свакако је то једна јако лепа вест за грађане Србије с америчке стране, пре свега од ОФАК-а, а рано јутрос је од Владе Србије нотификована, да су усвојили наш захтев, односно подршку коју смо дали захтеву НИС-а да се одложе санкције. Американци су навели да схватају значај НИС-а за нашу економију, за наше грађане, али и за регионалну енергетску стабилност, као и да је НИС исто виталан за функционисање неких најважнијих активности у нашем друштву, као што су здравствени систем, полиција и друго”, рекла је јуче министарка Ђедовић Хандановић за Танјуг. Нагласила је да се ова дозвола од америчке администрације односно одлагање санкција НИС-у на 30 дана не односи на америчке држављане и на амерички финансијски систем. „Тако да сва она лица која имају, на пример, пасош Сједињених Америчких Држава неће моћи да наставе да послују с НИС-ом уколико су то раније чинила, односно биће предмет ризика да дођу на листу санкција ОФАК-а, то се не односи ни на кога другог”, рекла је министарка.

Истакла је да је наша држава великом дипломатском борбом и напорима, на челу с председником Србије Александром Вучићем, премијером Милошем Вучевићем, свим члановима радне групе за НИС, колегама из владе, координисано и вредно радила да објасне америчкој администрацији колико је НИС важан за нас. „И да би то пре свега погодило грађане Србије, а америчка страна је од почетка рекла да то није циљ. Дошли смо до једног новог дана, али то не значи да ћемо престати да радимо на овој теми, која остаје од највеће важности за Владу Србије, пре свега због важности НИС-а за нашу привреду и грађане”, рекла је министарка Ђедовић Хандановић и нагласила да смо се припремали за најгори сценарио и да не дође до одлагања санкција. „Наставићемо да разговарамо и са једном и са другом страном и са руском страном и са званичницима САД. Наша тежња и циљ Владе Србије је да учврстимо, продубљујемо и оснажујемо нашу сарадњу са Сједињеним Државама, да чувамо добре односе с Руском Федерацијом и да нађемо најбоље могуће решење. Ми смо се нашли у средини једног проблема и изнад наших глава су две велике силе које су на сву срећу почеле да разговарају о својим политичким питањима, пре свега, и ја се надам да ће се то наставити у добром правцу. Тако да, свакако, до 28. марта је нови рок, наставићемо вредно да радимо и да дођемо до још добрих вести за грађане Србије”, рекла је министарка. Амерички Секретаријат за финансије донео је 10. јануара одлуку о увођењу санкција руским компанијама из енергетског сектора – „Сургутњефту” и „Гаспромњефту” и њиховим подружницама, с циљем да смањи приходе Москве од продаје енергената којима финансира рат у Украјини.

А шта значи у пракси овај кратак предах и за Србију и за НИС?

Небојша Оберкнежев, магистар нафтно-гасног инжењерства, каже за „Политику” да вест јесте добра и да време треба паметно искористити и планирати шта за случај да се санкције после 28. марта ипак уведу, а можда буду и сасвим укинуте.

Упитан да ли је ово тренутак када треба озбиљније да се позабавимо питањем градње још једне рафинерије у Смедереву, за коју су били последњи пут заинтересовани Кинези, каже да је занимљиво што то више нико не помиње, а дођете у ситуацију да вам и те како треба.

Наиме, како је познато, средином маја је министарка енергетике потписала оквирни споразум о пројекту изградње постројења за прераду нафте у Смедереву са компанијом „Чајна енерџи интернешенел груп”, вредан 2,4 милијарде евра. Реализацијом овог пројекта допринело би се смањењу енергетске зависности, али и повећању БДП-а Србије, истакла је тада министарка Ђедовић Хандановић. Капацитет би био око 100.000 барела дневно, што је отприлике на нивоу постојеће производње у Рафинерији нафте Панчево.

„Ако Мађарски МОЛ у свом власништву има четири рафинерије, зашто Србија не би имала бар још једну. Колико је важно да имамо различите изворе снабдевања, исто је толико важно и да увек постоји алтернатива где овај стратешки посао може да се обавља. Ако Кинези нису можда више заинтересовани, нека се понуди иста опција САД или некој другој земљи”, истиче он.

Према његовом мишљењу, постоји више сценарија који би се могли предузети уколико после ових 30 дана ОФАК ипак уведе санкције. Једна је потпуно преузимање НИС-а од стране „Гаспрома”, против кога нису уведене санкције, а који је од пре два дана увећао свој удео у НИС-у и сада има 11,3 одсто, чиме је „Гаспромњефт” свој власнички удео у овој компанији са 50 спустио на 44,85 одсто. Друга опција је ребрендирање, као што је случај у Немачкој, што значи издавање права да лиценцирате сопствени бренд, односно да партнеру дате право да производи и продаје производе с именом вашег бренда.

„Дивно би било да се санкције скроз укину, јер ОФАК на то има високо дискреционо право”, каже Оберкенежев и додаје да у обзир долази и то да нека трећа земља преузме одређени део у руској компанији уз то што би ОФАК с тим морао да се сложи, док национализација више уопште није предмет приче.

Важно је да, како год да се на крају ова тешка прича оконча после 28. марта, Србија има својих резерви за 180–190 дана. Ту се рачунају и војне и државне резерве, јер је 2023. године у Смедереву саграђено складиште за око 100.000 тона нафте, истиче.

Осим тога, Србија може да рачуна и на домаћи потенцијал или на четвртину дневних потреба за нафтом. Кад је реч о даљем транспорту нафте, наш саговорник истиче да се у наредних месец дана наставља несметано снабдевање „Јанафом, што је важно и за Србију и за Хрватску.