Трендови у 2025. години – од трке за ретким минералима до климатских и технолошких изазова

1. Примирје или мир

Конфликти у Украјини и на Блиском истоку и даље заокупљају пажњу светских лидера и јавног мњења, јер се њихове последице шире изван ратних зона. Ипак, мир остаје неухватљив. Примирје не може да замени мировни споразум.

2. Милитаризација и експлозија сукоба

У свету је активно 56 ратних жаришта, више него икада од краја Другог светског рата и оснивања ОУН. Око 110 милиона људи је расељено због ових сукоба. Блиски исток подстиче даљи миграцијски притисак на Европу... Али, пре свега, куда нас води милитаризација – која је порасла у 108 земаља? Кинески војни буџет сваке године се повећава за седам одсто, Русија има ратну економију, а САД, под Доналдом Трампом, залажу се за повећање потрошње намењене одбрани у НАТО-у, са два на пет одсто БДП-а.

3. Будућност мултилатерализма

Повеља УН обележава 80. годишњицу у октобру, а Хелсиншка повеља 50. у августу. УН и ОЕБС морају да се осврну на тренутно жалосно стање мултилатерализма на европском и глобалном нивоу.

4. Лажна илузија протекционизма као модела конкурентности

Са неолибералним моделом у дубокој кризи остаје питање како отклонити његове забрињавајуће последице. Док је фокус ка Трампу због његове најаве нових тарифа, ЕУ – и сама дугогодишњи шампион слободне трговине – све се више навикава да примењује мере смањења ризика и друге протекционистичке мере.

5. Трка за ретким минералима

Са Кином, која контролише обраду 85 одсто ретких земних елемената – групе од 17 критичних метала неопходних за компоненте у војним одбрамбеним системима, потрошачке електронике и технологије обновљиве енергије, САД и ЕУ се такмиче за преостале или нове изворе. Дипломате водећих земаља ЕУ сада имају мандат својих влада да питање ретких минерала ставе у први план, посебно у земљама богатим ресурсима, од Србије до Чилеа.

6. Геополитика повезаности

Осим због ретких земних материјала, Гренланд се међу великим силама све чешће помиње због свог инфраструктурног значаја. Руте на северу Арктика постале су вруће такмичарско подручје, посебно како Русија и Кина напредују у изградњи Северноморског пута. У Африци и Азији успех кинеске Иницијативе „Појас и пут” навео је САД да испробају алтернативу – од повезивања Атлантика са Пацификом до економског коридора Индија – Блиски исток – Европа. У Латинској Америци Трамп поново отвара питање Панамског канала, док је Кина отворила велику луку у Перуу, чиме је повећала повезаност Кине и Јужне Америке. У Евроазији кинеско-европски експрес, који пролази кроз Руску Федерацију, постао је кључни транспортни коридор. И руско-иранско стратешко партнерство из јануара 2025. могло би коначно да подстакне планирани железнички пут који ће повезати Русију са Индијским океаном преко Ирана.

7. Климатске промене против енергетске безбедности

Како се Европска унија удаљила од руског гаса, постала је све зависнија од Сједињених Држава. С друге стране, са Трампом у Белој кући САД ће се залагати за више фосилних горива, што ће погоршати зелену агенду за Европу.

8. Наставак успона суверенистичке политике у Европи

Деиндустријализација и емиграција компанија у САД, негативни ефекти трговинских неравнотежа и губитак конкурентности у односу на Кину, скупа енергија због санкција Русији, неуспех у решавању илегалних миграција из Африке и Блиског истока и још много тога утицало је на раст суверенистичке политике у Европи.

9. Технолошка конкуренција без ограничења

Технолошко такмичење ће наставити да се убрзава, уз заостајање у регулацији и уз дилему „слобода против безбедности”. Са растућом милитаризацијом, протекционизмом и трком за ретким минералима, у атмосфери опадајућег мултилатерализма, изгледи за међународну сарадњу и решења за управљање изгледају нејасно.

10. Будућност савеза

Повратак Доналда Трампа имаће вишеструке импликације на савезе и политичке групе које предводе САД. ЕУ ће такође бити под утицајем Трампових блиских веза са Орбаном или афинитета његовог тима према суверенистичким политичким покретима и владама. И Кина и Русија ће морати да се позабаве делотворношћу ширења организација попут БРИКС-а и Шангајске организације за сарадњу.