Надстрешница би пала и без радова

Надстрешница на Железничкој станици у Новом Саду срушила би се врло брзо и да на њој нису извођени било какви радови. Ово су у сведочењу пред вишим јавним тужиоцем и браниоцима окривљених навели вештаци са Факултета техничких наука у Новом Саду.

Како преноси Forbes Србија чија редакција је имала увид у исказе вештака, до пада не би дошло без икакве адаптације јер су затеге пројектоване са коефицијентом сигурности од 2,25. То значи да би издржале додатно оптерећење од 40 до 50 килограма по квадрату. То би повећало укупно оптерећење надстрешнице до 10 одсто.

Међутим, проблем је била корозија на затегама. Дотрајалост жица, према сведочењу вештака, примарни је узрок пада.

У наставку испитивања један од вештака навео је да би „дошло до пада у једном краћем временском периоду када би корозија још напредовала за врло мали степен“. Други је додао да би „вероватно врло брзо дошло до пада надстрешнице у ситуацији да на надстрешници нису извођени било какви радови, узимајући у обзир корозију“. У оквиру тог закључка је у обзир узео оптерећење које би представљали ветар и снег.

Упркос дуготрајном испитивању адвоката и стручних сарадника, вештаци су остали при свом налазу.

Како је настала корозија

Вештаци су рекли и да се не може утврдити како је корозија настала. Претпостављају да је настала на исти начин и појавила се на око 25 до 35 центиметара од котви заливених у крову, а немогуће утврдити по годинама како се корозија „развијала“.

На питање да ли су се видела оштећења на затегама у време израде Идејног пројекта, они су одговорили да са земље у нормалним околностима није могуће видети да постоји зазор између цеви затега и места где улазе у кров, али да јесте било оштећења. То су објаснили тиме да се на сликама (истичући оне из 2014.) виде флеке око заштите затега, на споју са кровом.

Вештаци кажу да су на лицу места утврдили да је постојао зазор од неколико центиметара.

Мишљења су и да се место појаве рђе није могло утврдити само визуелним прегледом. Тврде да провера стања не подразумева само визуелни преглед него „све потребне прегледе“. Појаснили су да постоје редовни, али и детаљни прегледи као и да је стање затега увек морало да буде од посебне важности. Како кажу, морало је да се прецизно утврди њихово стање након истека експлоатационог века. Додали су да није био прописан животни век конструкције.

Вештаци су више пута упитани како је могао да се утврди проблем. У једном делу сведочења они су се позвали на фотографије из различитих периода, наводећи да је око сваке од затега на месту уласка у кров дошло до отпадања малтера и бетона. Међутим, узрок отпадања се не може утврдити са сигурношћу од 100 одсто, односно може да буде више разлога, навели су вештаци.

Један од разлога могу бити земљотреси који померају и зграду и надстрешницу. То је могло да одвоји бетон од затеге. Други разлог могло је да буде температурно дејство на заштиту затеге и бетона односно скупљање и ширење заштите затеге. Трећи разлог је да неко од претходних оштећења узрокује оштећење жица, а потом да додатно оштећење доведе до корозије.

Вештаци су одговорили да фотографије нису тог квалитета да би могла да се види корозија цеви, али и да се на њима види отпадање бетона и малтера што је по њима индикација да постоји проблем.

Вештаци су упитани како је требало пројектанти да изврше испитивање жица. Имајући у виду да није био видљив спој жица и котви. Одговорили су да то захтева ангажовање стручних лица. Они би утврдили методу провере и то би радили „док не буде сигурно да познају ситуацију односно стање конструкције“.

Један од вештака је рекао да је стање у затегама могло да се провери мање инвазивном методом. Објаснио је да је могао да се обије малтер око затеге и да се „уђе“ са ендоскопском камером. Други је потврдио да постоји таква метода, али да је требало урадити и деструктивну методу ако то захтева преглед. Ако би камера показала да на једном месту постоји корозија, провера би се поновила на другим местима. И то би трајало неколико дана, по мишљењу вештака. Своје тврдње бранили су и тиме да је реч о објекту старом 60 година као и да је у грађевинској пракси познато да је овакав елемент отказивао у неколико наврата. Додали су да је „неприхватљиво“ оставити затеге без адекватног прегледа.

Затеге деценијама нису биле у функцији

Вештаци су још у свом вештачењу описали да две затеге од укупно 18 нису биле у функцији. Реч је о стручном опису и коришћењу термина да су неактивне и да нису преносиле оптерећење.

У сведочењу су објаснили да је сасвим сигурно да две затеге нису биле у функцији. Односно, да нису носиле надстрешницу и то деценијама. То је утврђено на основу корозије, али није могуће утврдити шта је тачно изазвало „толику корозију“ на те две затеге.

Процена да је 40 одсто жица у осталим затегама било неактивно, што се на више места помиње у оптужници, кажу да је то оптимистична процена. По мерењима ИМС-а (Института за испитивање материјала), више од 45 одсто пресека жица је било оштећено.

Објашњено је и да су на видео снимку фрејм по фрејм утврдили од којих котви је кренуло отказивање затега.

Анализирано је 14 котви са крова (од 18) и још четири су извађене из остатака надстрешнице. По њима је закључено да су остале котве у надстрешници биле у добром стању. Један од вештака није могао да одговори да ли би резултат од 40 одсто био лошији да су анализиране све котве. Оцењено је да би био лошији да су утврдили да су и котве из надстрешнице биле захваћене корозијом.

Смањење носивости мерили су упоређивањем пресека здравих жица и оних нагрижених корозијом.

Контрола објекта

Један од вештака каже да је била обавеза инвеститора (Инфраструктура железнице Србије) да контролише стање објекта и додаје да у записнику о примопредаји зграде нема констатације о конструктивном стању станичне зграде.

Нису утврдили увидом у архивски пројекат да постоји упутство за одржавање објекта.

Ипак, мишљења су да је пројектант конструкције требало да изради елаборат о стању конструкције. Они сматрају да мерења која је обавио архитекта нису довољна за израду пројекта конструкције. За оцену стања из пројекта архитектуре да је објекат у добром стању рекли су да представља оцену стања конструкције и поновили да то није довољно за било каква пројектовања конструкције.

Адвокати против вештака

Из исказа вештака се може наслутити да ће адвокати одбране на суђењу покушати да оспоре налазе вештачења. То су учинили већ на испитивању. Они се нису сложили да су вештаци прецизно утврдили ниво оптерећења којем је надстрешница била изложена при самој изградњи. Такође, оспорили су и да је прецизно утврђено колико је старог материјала уклоњено са надстрешнице при последњим радовима па зато нису могли да прецизно утврде ни последње оптерећење.

Оно што може да се очекује да буде тачка спорења јесте и разлика у чињеници да су вештаци при изради налаза имали архивски пројекат док пројектанти тај документ нису добили од инвеститора.

Неколико грађевинских инжењера, али и правника, у разговору за Forbes Србија, објаснили су још неколико тачака где није могуће са 100 одсто сигурности потврдити да ли су вештаци у праву или не. Односно да ли ће адвокати окривљених успети у неким деловима да „оборе“ вештачење.

Можда важније од грађевинског је тумачење прописа односно правнички део. Прва и највећа примедба правника на вештачење јесте што су се вештаци упустили у тумачење прописа тј. нису се држали само грађевинских узрока пада надстрешнице. У судници ће се водити и спор око тога који су прописи, односно правилници важили у тренутку почетка рада на пројекту. То је битно јер утиче и на процену да ли су пројектанти имали обавезу и како да утврде стање конструкције зграде.

Исто тако, од самог почетка важно питање је да ли је на надстрешници рађена реконструкција. Иако пројекат носи такав назив, струка је става да је ту ипак била реч о адаптацији јер нису дирани конструктивни елементи надстрешнице. Један од вештака рекао је у сведочењу да нису вршени конструктивни радови, али је додао да је ипак додато стакло са потконструкцијом што је додатно оптерећење које је имплицирало обавезу израде прорачуна носивости постојеће конструкције.

Такође, може се очекивати и да адвокати одбране оспоре фотографије као доказ да је постојао проблем. Оно што је такође битно јесте и питање потребе израде елабората о процени стања конструкције, као и питање инжењерске праксе. Како објашњавају инжењери, елаборат под тим називом не постоји у прописима. Један од вештака то је и потврдио у испитивању односно да у прописима не пише да је потребна свеска која носи тај назив, али се позвао на то да у пројекту конструкције треба да постоји снимак стања и да пројектант заједно с главним пројектантом може да одлучи да ли ће га назвати елаборатом или ће оцену стања ставити у пројекат конструкције.

Други термин на који се позивају вештаци је инжењерска пракса. Иако можда таква пракса постоји на терену, у прописима је нема, па је питање да ли може да се одржи на суду као аргумент.

Оно што ће за одбрану већег дела окривљених (пре свега инжењера) бити кључно јесте тумачење Закона о планирању и изградњи и правилника о конструкцији и вршењу контроле техничке документације као и да ли су у том делу направили пропусте или су радили у складу са законом и подзаконским актима односно пројектним задатком који, како тврде, није од њих тражио да оцењују стање конструкције.