Четвртак, 18.08.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа

Тржиште, а не популизам

Бранко Радујко

Постоји универзално правило које каже да држава није идеалан власник. Нарочито када се ради о компанијама које послују на конкурентним тржиштима. С друге стране, савремене државе се, у том погледу, различито опредељују – од етатизма до потпуног либерализма.

Током ове деценијенаша држава неколико пута је показивала амбицију да задржи доминантно учешће у власничкој структури појединих предузећа, али и да их подстакне на тржишну утакмицу и ојача њихове регионалне амбиције. На примеру акционарског друштва Телеком Србија то се јаснo види. Први демократски премијер Зоран Ђинђић са својим сарадницима обезбедио је веома повољан откуп 29 одсто акција од страног власника, чиме је власнички удео државе подигнут на четири петине акција. Три године касније држава је снажно подржала Телеком у намери да куповином 65 одсто акција Телекома Српске и гринфилд инвестицијом у Црној Гори постане респектабилан регионални актер. Неретко се може чути да држава има сличне амбиције и са ЕПС-ом.

Да би оваква симбиоза економије и политичког утицаја Србије у региону била дугорочно одржива, а и да би био унапређен ниво контроле и надзора над јавним и државним предузећима, неопходно је да Влада Србије уради неколико ствари. Прво да дефинише која су то класична јавна предузећа која ћеобављати делатности од јавног значаја без реалних изгледа да добију конкуренцију или да буду приватизована. У тој групи могла би да буду јавна предузећа: Србијашуме, Србијаводе, Склоништа, Електромрежа, Транснафта... Друго, влада треба да дефинише која су предузећа изложена или ће бити изложена конкуренцији и какав је план евентуалне приватизације сваког предузећа из те групе.

Нешто од овога већ је урађено. Крајем прошле године, речено је која су топредузећа чије акције би требало да се појаве на берзи у виду иницијалне јавне понуде, тј. да буду бесплатно дељене грађанима. Тада је поменуто шест предузећа: Телеком, ЕПС, НИС, Јат, Галеника и Аеродром „Никола Тесла”. Сада када је дошло до глобалне финансијске кризе могуће јеочекивати другачији развој догађаја и алтернативне видове приватизације. Из поменуте групе предузећа влада реално може да рачуна само на јачање регионалног утицаја ЕПС-а (уз неопходно реструктурисање) и Телекома. Поред њих, кандидат за регионално ширење је и Комерцијална банка која је, попут Телекома, присутна на тржиштима суседних земаља. Исто је и са Србијагасом, али то зависи од развоја догађаја у вези са гасним аранжманом.

Ако држава остане на курсу оваквог економског наступа у региону, требало би да се, преко својих представника, према тим предузећима опходи као сваки други власник,јер власника нико не треба да подсећа на потребу надзора и контроле рада менаџмента.

У сваком случају, врхунски параметри контроле рада државних предузећа која се такмиче с конкуренцијом требало би да буду раст прихода, добити и вредности предузећа, односно позиција коју предузеће заузима на тржишту (market share), уз неопходне независне ревизоре и објављивање финансијских извештаја. Јер тржиште и поређење са конкуренцијом, прецизније од било чега, усмерава рефлекторе на лоше стране управљања компанијом.

Ако се, пак, контрола рада успешних и профитабилних државних предузећа буде сводила на популизам уместо на подизање културе корпоративног управљања, та предузећа ће за кратко време престати да буду успешна. У том случају, било би много боље да их што пре продају.

На крају, помињем показатеље који би требало да утичу на зараде запослених у јавним предузећима, акционарским друштвима са већинским државним уделом у капиталу, односно државним заводима и фондовима. То су: врста предузећа,структура капитала,изложеност конкуренцији,профитабилност, коришћење буџетских субвенција, допринос републичком буџету,квартални и годишњи показатељи успешности,број запослених и приход по броју запослених.

Коментари9
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.