Све скупљи гас би могао да повећа цене грејања преко топлана

Због раста цене гаса на берзама, грејање домаћинстава прикључених на топлане могло би да поскупи од 17,5 до 19 одсто зависно од топлане. Наиме, гас је само од почетка септембра 2024. до краја јануара 2025. поскупео за 27 одсто.

Уредба о ценама грејања, иначе, предвиђа да предлог за промену цене топлотне енергије због пораста варијабилних трошкова може да буде поднет у случају када се укупна цена енергента повећа за више од три одсто, а обавезно уколико се смањи за више од пет процената, што је до сада стриктно поштовала Градска топлана Ниш, каже за „Политику” Дејан Стојановић, директор Пословног удружења „Топлане Србије”.

– Ако се узму у обзир варијабилни трошкови грејања, који у укупној цени учествују са 65 до 70 одсто, грејање би морало да поскупи за 17,5 до 19 процената, зависно од тога колико код које топлане износи ова врста трошкова. Цена гаса је у истом периоду са 4,293 динара по киловат-часу порасла на 5,453 динара, а мрежарине цену додатно повећавају између девет и 10 одсто, тако да укупна цена природног гаса топлане кошта око шест динара за киловат-час – каже Стојановић.

– Иако се упорно тврди да гас није поскупео за домаћинства, поставља се питање па кога греју топлане – каже Стојановић и додаје да топлане већ за прва три месеца ове године бележе губитке од шест милијарди динара. Питање је од чега ће даље плаћати ЈП „Србијагасу” овај енергент?

– Гас за индивидуалну потрошњу, односно јавно снабдевање, кошта 4,84 динара по киловат-часу и јефтинији је за 48,6 одсто од гаса који се испоручује топланама – истиче наш саговорник.

Иначе, овакав однос цена није пракса у државама Европске уније 27, и код нас је гас за око 49 одсто скупљи за индивидуалну потрошњу.

– Током целе 2024. године просечна берзанска цена природног гаса је била нижа од цене коју „Србијагас” обрачунава топланама за 12,61 одсто на ТТФ-у, односно на ЕЕX-у за 13,43 процената – каже наш саговорник.

Додаје да се удружење у два наврата обраћало Министарству енергетике са предлогом за решење, али су добили одговор да треба предузимати „правовремене активности у складу са прописом којим је регулисана област утврђивања цене снабдевања крајњег купца топлотном енергијом, како на нивоу даљинских система грејања, тако и на нивоу локалних самоуправа”.

Иначе, колика би могла да буде нова цена грејање зависи од топлане до топлане и од локалних самоуправа, односно њихове рачунице – износа варијабилних и фиксних трошкова.

Цела ова ситуација могла би да се закомпликује уколико се ништа не уради у смислу потенцијалних блокада рачуна топлана.

Иначе, поједине топлане су уочи почетка ове грејне сезоне затражиле корекције цена и до 30 одсто. Према последњим доступним подацима, грејање „Београдских електрана” скупље је од почетка ове грејне сезоне за око девет одсто. Грејање у Мајданпеку поскупело је са 105 динара на 125 динара, са ПДВ-ом. Топлана у Чачку повећала је фиксни део у цени, који обухвата трошкове пословања, а варијабилни део, који зависи од енергената и чије је учешће у цени 70 одсто, смањен је, па ако потрошња буде иста као и прошле године, рачун и поред поскупљења може да буде мањи око три-четири одсто, рекли су у тој топлани.

Суботичка топлана повећала је варијабилни део цене за 9,7 одсто, а фиксни за око 19 одсто.

У Крушевцу грејање је скупље за 20 одсто, у Крагујевцу 15,6 одсто. Топлана у Бору цену грејања повећала је 1. априла за 30 одсто, јер кажу није коригована од 2019. Готово исто толико је од 1. јула скупље и у Мајданпеку, који цену грејања није мењао последње две године. У Крушевцу је грејање скупље за 20 одсто, у Крагујевцу 15,6 одсто. Грејање је једино појефтинило у Сремској Митровици за десет одсто.