Откуд повишен кадмијум у смрзнутим малинама

Белгија је почетком године издала упозорење да је пронашла кадмијум у смрзнутим малинама пореклом из Србије. Ово је објављено на сајту европског система за брзо узбуњивање и обавештавање о храни (РАСФФ). 
– Мада је доста ређе у односу на друге земље, проналазак прекомерне концентрације кадмијума у смрзнутим малинама увезеним из наше земље јесте вест која је непријатно погодила све актере у малинарском послу у нашој земљи – каже за „Политику” др Александар Лепосавић, председник Научног воћарског друштва Србије и један од водећих домаћих стручњака за јагодасто воће. 
– Како је реч тешком металу, веома штетном по здравље људи, више него икада раније је потребно утврдити порекло такве робе. Односно, да ли је произведена код нас или је увезена па реекспортована под именом малине из Србије – истиче наш саговорник и напомиње како је чињеница да смо у прошлости више пута „испаштали” због реекспорта малине у којима су проналажени вируси норо или други недозвољени садржаји, а све ово указује на потребу доследнијег поштовања постојећих стандарда и протокола који обезбеђују доказе о пореклу малине, односно гаранцију да је ово воће произведено у Србији и да није мешано са украјинским, пољским, кинеским и другим. Према речима нашег саговорника, ово се доказује сертификатом о усаглашености, као и гарантним листом да је малина сто одсто произведена у нашој земљи. Тај документ пружа додатну потврду, али и повлачи кривичну одговорност у случају да се установи да роба није пореклом из земље произвођача.
Који су могући начини да се кадмијум нађе у повећаним концентрацијама у воћу? Како објашњава Лепосавић, порекло тешких метала у земљишту може бити услед геохемијских процеса, односно из матичног супстрата и у таквим ситуацијама се ови елементи обично налазе у веома ниским концентрацијама. Рецимо, кадмијум се у Земљиној кори проналази у количинама од 0,1 до 0,5 милиграма по килограму, и то углавном као пратилац руда цинка, олова и бакра. Последњих година, како објашњава, индустријска постројења све више загађују ваздух тешким металима, а самим тим загађење се преноси на земљиште и воду. У случајевима веће емисије ових материја, у близини топионица за прераду метала и термоелектрана често се примећују оштећења биљака и земљишта. Велика количина тешких метала доспева у земљиште, а из њега у биљке и плодове, а све због примене у индустрији и пољопривреди. 
– То је у пољопривреди нарочито изражено код неконтролисане употребе минералних ђубрива и пестицида, а многи тешки метали се у плодовима идентификују након коришћења средстава за заштиту биља у недозвољеним роковима примене – објашњава Лепосавић и додаје да се велики проблем са прекомерним концентрацијама тешких метала у земљишту, води, биљкама и плодовима јавља у ратом захваћеним подручјима, као што је код нас био случај 1999. године. Тада је на великим површинама у близини интензивних бомбардовања НАТО-а идентификовано повећано присуство тешких метала и других штетних материја. Наш саговорник упозорава да све ово треба да буде и опомена увозницима не само малине већ и других пољопривредних производа намењених за продају на српском тржишту или за даљу препродају. Истиче и да поједине биљне врсте имају повећану акумулацију штетних метала, као што је зрневље жита, поврће и лековите биљке које се користе за чајеве. Треба знати и да је концентрација тешких метала у корену и кртолама биљака већа него у надземним деловима и да је већа у листу, него у плодовима.
Када знамо све ово, поставља се питање шта можемо да урадимо да предупредимо штете у случају повећаних концентрација тешких метала у земљишту. 
Понашање микроелемената у земљишту условљено је многобројним факторима и сви они заједно или посебно могу бити пресудни за садржај и динамику микроелемената, односно тешких метала. 
Наш саговорник указује на то да је веома важно пре садње било које биљне врсте урадити неопходне механичко-хемијске анализе земљишта да би се одабрана парцела правилно припремила и у довољној мери обогатила потребним количинама органске материје. Процентуално гледано, већи део пољопривредне производње у нашој земљи се организује на више или мање киселим земљиштима, а на њима је мобилност тешких метала изузетно повећана. Због тога је правилно извођење калцизације на киселим земљиштима значајно за смањивање њихове мобилности и транслокације из земљишта у биљку. При уношењу средстава за калцизацију неопходно је унети и одговарајуће количине органских ђубрива.
Све ово, напомиње Лепосавић, има као циљ производњу, дистрибуцију и конзумирање квалитетне и здравствено безбедне хране. То се посебно односи на садржај опасних и штетних материја – тешких метала чија концентрација треба да буде усаглашена са максимално дозвољеним количинама које прописује неколико важећих правилника.